Moji su svi iz Knina i iz priča djeda znam otprilike šta se dešavalo.
Saradnja ustaša i partizana nije ništa čudno. Ukoliko niste zadrigli jugonostalgičar.
Preporuke:
0
0
2
petak, 20 novembar 2009 20:09
MIsa
Gomila besmislica.
Preporuke:
0
0
3
petak, 20 novembar 2009 20:25
Srdjan Stipanovic
Rodjeni brat moga dede Vladimir Stipanovic je bio pripadnik partizanskih jedinica,a predratni zandarmerijski narednik. Poginuo je 1944. kod Tovunja u borbi sa ustasama.Sahranjen je u Ogulinu,rafalima je bio presecen,donet je bez oka u roditeljsku kucu.Posmrtno je odlikovan partizanskom spomenicom,jer je bio jedan od najboljih boraca,a posebno je bio trn u oku ustasama.Inace,nasa porodica je iz Gomirja,zaseok Ljubosina i nikad niko nije paktirao sa ustasama.A,Gomirje je cisto srpsko selo i dan danas,nalazi se u Gorskom kotaru,kod Vrbovskog.Da li je neko od hrvatskih partizana saradjivao s ustasama ne znam,ali znam da moji nisu.I ako je bilo takvih izdajnika,a bilo je sigurno,ne mogu se svi partizani zbog toga prozivati.
Preporuke:
0
0
4
petak, 20 novembar 2009 20:33
Srdjan Stipanovic
Nisam nikakav jugonostalgicar,smatram je srpskom nesrecom,ali moji su samo uzeli puske da se bore protiv ustasa.Sigurno nisu razmisljali o tome da ce taj sistem posle rata slati ljude na Goli otok i slicno.
Preporuke:
0
0
5
petak, 20 novembar 2009 21:04
Spetsnaz
Pored svih navedenih izvora jos ima zivih ljudi koji mogu potvrditi sve sto je autor naveo u tekstu . Posto jedan deo moje familije potice iz tih krajeva mnogo sam puta slusao o zlocinima ustasa i to bas na teritorijama na kojima je bio jak partizanski pokret . Uostalom i kompleks logora Jasenovac nijednom nije napadnut od strane partizana i to za sve vreme rata
Preporuke:
0
0
6
petak, 20 novembar 2009 21:23
ljuba
pa nije valjda smo tamo i samo tada sarađivali?
Preporuke:
0
0
7
petak, 20 novembar 2009 22:03
Jovan Deroko
(1)Bravo gdine Sotiroviću, u centar ste pogodili sa ovim tekstom. Svako ko čita iole nešto (čak i iz hobija kao ja) o istoriji drugog svetskog rata na ovim prostorima upoznat je sa saradnjom ustaša i partizana. O zloglasnoj vezi dvojice "burazera" Ive i Juce Rukavine u Lici da ne trošim reči jer je to toliko notorna činjenica da izlišno bilo šta o tome raspravljati. Odlično je što ste naveli reči OSS američkog kapetana srpskog porekla Ilije Popovića (Elijah Popovich). On je stvarno mnogo vremena provodio sa Titovom paravojskom i time predstavlja dosta pouzdan izvor!
Što se tiče nemačko-ustaške operacije "TRIO" (1942) protiv jedinica žandarmerijskog majora Jezdimira Dangića, komadanta operativnih jedinica istočne Bosne JVuO, Miloslav Samardžić, urednik "Pogleda" (i to ste citirali) je u svojoj knjizi "Draža i opšta istorija četničkog pokreta" iznosio gomilu arhivske građe o tom slučaju. Najekskluzivnija arhivska dokumenta su ona koja se odnose na izveštaje o ustaško-partizanskoj saradnji generala Paula Badera komadanta nemačkih snaga za Srbiju i njegovog načelnika štaba pukovnika Eriha Keveša. Mislim da je Bader pišući ove izveštaje za komandu Jugoistoka, doslovce napisao da .."se ustaške jedinice Jure Francetića i 1 i 2 proleterska divizija bore rame uz rame"
Takođe, ovim stavom ste me oduševili :
"Da u gorespomenutu državno-znanstvenu Komisiju ne uđe nijedan član iz sadašnje državne „Komisije“ za (ne)pronalaženje grobnog mesta posmrtnih ostataka Draže Mihailovića obzirom da su dokazali neefikasnost svoga rada (da li iz moralnih, stručnih, tehničko-materijalnih ili nekih drugih razloga nije nam poznato)."
Pun pogodak! Jer kako u tako sklepanoj komisiji da glavnu stručnu reč vodi Bojan Dimitrijević, čovek koji umesto da nas izvesti gde je grob đenerala Draže, on nama po dobro oprobanoj komunističkoj SF priči, priča kako je potpukovnik Kalabić "izdao" Mihailovića iako je ta priča demantovana od generala UDB-e Đoke Jovanića (NIN, 5.10, 2000).
Preporuke:
0
0
8
petak, 20 novembar 2009 22:27
DŠ
Dobra je zabava zajamčena kada piše gospodin Sotirović jer se čovjek mora grohotom smijati nakon njegovih pamfletića u kojima partizanima vidi trn u očima, a četnicima ni balvan.
Čovjek ni nakon gotovo sedam desetljeća nije naučio da se tzv. NDH zvala Nezavisna Država Hrvatska. Dakle nema ni govora da je prva riječ bila «neovisna». Već se tu primjećuje Sotirovićeva površnost! Da se i ne govori da nije naučio da se nazivi država pišu velikim slovima…
Partizani su poslije rata bili nemilosredni baš prema ustašama, dok su domobrane uglavnom poštedili. A s ustašama su, a to Sotirović ne bi priznao ni da ga muče, itekako surađivali njegovi i Samardžićevi ljubljeni četnici.
Pa da vidimo…
Preporuke:
0
0
9
petak, 20 novembar 2009 22:30
DŠ
NDH četnicima davala oružje i mirovine
U travnju 1942. godine došlo je do sporazuma između ustaških vlasti i četnika pod zapovjedništvom Uroša Drenovića s područja Mrkonjić Grada. Do kraja lipnja iste godine NDH se sporazumio s ozrenskim četnicima, trbavskim četnicima, četničkim odredima između Vrbasa i Sane, četničkim pukom „Manjača“, četničkim bataljunom „Obilić“, četničkim odredom „Borje“, zeničkim četnicima, Majevičkim četničkim odredom...
U svibnju 1942. godine su ustaške vlasti iz Knina počele razgovore s dalmatinskim četnicima, kao i s onima iz susjednih područja u Bosni, pa je u lipnju postignut dogovor. Veliki župan Velike župe Bribir i Sidraga, ustaški stožernik David Sinčić je 17. lipnja 1942. godine poslao iz Knina nadređenima brzojav: „Postignuta suradnja s četničkim vođama Bogunović, Đujić, Rokvić, Rađenović. Četnici po dogovoru sa mnom i dobivenim uputstvima idu prema Glamoču sastati se sa četnicima Drenovića i domobranima gdje odrediti plan daljnjih zajedničkih akcija.
Radi djelovanja proti partizana radi postignuća dodira s hrvatskom vojskom četnici izvršili napadaj na Peulje, Crni Lug, Grkovce, Podgoru, Tičevo malo i veliko uspjehom. Četnici za suradnju s nama i borbu proti partizana nemaju oružja, strijeljiva i hrane. Radi potrebne oružane akcije naših domobrana iz Knina s četnicima prema Glamoču, Bosanskom Petrovcu, južnoj Lici, potrebno zapovjedničtvu sedme operativne zone u Kninu poslati pojačanja u ljudstvu, oružju, osobito strojnicama, bacačima mina i vojnim vozilima. Četnici poveli akciju proti partizana iz Medka prema Strmici. Potrebno je povezati ovu akciju s akcijom naše vojske iz Gospića.
Idućeg dana David Sinčić piše MUP-u NDH, Glavnom stanu poglavnika i drugim nadređenima: „Danas sam četničkim vođama izručio jednu makar skromnu količinu hrane, a naše vojno zapovjedničtvo stavilo im je na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca – puškomitraljezaca s oružjem.
Preporuke:
0
0
10
petak, 20 novembar 2009 22:31
Jovan Deroko
(2)
Prosto je neverovatno da član komisije dr Bojan Dimitrijević i dalje koristi isprazne komunističke falsifikate o Nikoli Kalabiću, rezervnom kapetanu, kasnije potpukovniku, komadantu gorske kraljeve garde. Naime, njemu nije dovoljan demanti generala UDB-e Đoke Jovanića koji je doslovce izjavio u NIN-u : ..."priča je smišljena da bi se dodatno obeščastio četnički pokret". Ne, on kao član državne komisije i dalje "mlati praznu slamu" iako se predstavlja kao moderan, od ideologije udaljen, mladi istoričar!
Ali što se tiče, ustaško-partizanske saradnje, meni je najinteresantniji slučaj ustaškog potpukovnika Marka Mesića. On je sa svojom "Crnom Legijom" poslat kao ispomoć generalu fon Paulusu komandatu opsade Staljingrada. Posle sloma Paulusove armije, one ustaše što preživeše zajedno sa Mesićem formiraše ni manje ni više nego "partizansku jugoslovensku brigadu" i zajedno sa Rusima "oslobodiše" Beograd! Ja mislim, da istorija sveta nije zabeležila ovakav jedan groteksan slučaj! U memoaristici, ovaj slučaj je najbolje opisao pukovnik Velimir Piletić, komadant krajinskog korpusa a kasnije 8 grupe jurišnih korpusa u svojoj knjizi "Sudbina srpskog oficira". On je po naređenju vrhovne komande prešao Dunav i došao u susret Rusima, u rumunskom gradu Krajovi radi koordinacije budućih akcija protiv Nemaca. Tamo je zatekao kao "novog oslobodioca" ustašu Mesića. I sad zamislite scenu : srpski oficir, pukovnik Piletić koji se ceo rat po planinama borio protiv Nemaca i Bugara, stoji ispred ustaškog potpukovnika Mesića koji je klao Srbe pa Ruse i sad je "oslobodilac".
Ovakvih slučajeva ima koliko hoćete. Ja mislim da nijednom narodu nije toliko falsifikovana istorija jednog perioda koliko je ovom našem napaćenom srpskom narodu! S tim u vezi, divim se gdine Sotiroviću vašem beskomromisnom stavu po ovom pitanju. Jedino tako se možemo izboriti sa duhom komunističkih falsifikata.
Preporuke:
0
0
11
petak, 20 novembar 2009 22:32
DŠ
Veliki župan
David Sinčić nije bio slobodni strijelac. O svojim je aktivnostima redovito izvješćivao vodstvo NDH. U srpnju 1942. godine predložio je primjenu slične politike i u Lici, te promjenu u tamošnjem ustaškom vodstvu. Ubrzo je trideset- jednogodišnji Sinčić postao veliki župan Velike župe Lika i Gacka u Gospiću, te je tamo nastavio s istom politikom. „Jaz između partizana i četnika je neopisiv i neizgladiv. Ovaj jaz je zapravo jaz između Srba samih, koji se u međusobnoj borbi uništavaju“, objasnio je tada Sinčić polazišta svoje politike.
Glavni stan poglavnika je u lipnju 1942. godine uputio okružnicu u kojoj se precizira postupak oko pregovora s četnicima, koje je trebalo voditi po velikim župama. Ističe se da je dopušteno da četnici obnašaju samoupravnu vlast na područjima koja su držale četničke postrojbe, ali pod kontrolom vlasti NDH, te se zagovara suradnja četnika i oružanih snaga NDH protiv partizana. U jesen 1942. godine pri Ravnateljstvu za javni red i sigurnost MUP-a NDH osnovan je X. odjel zadužen za kontakte s četnicima.
Gotovo svi četnici na području NDH formalno su ili neformalno od polovice 1942. godine surađivali s NDH, bez obzira jesu li bili s njemačke ili talijanske strane crte razgraničenja. Četnici su priznali NDH, a vlasti NDH su priznale četnike kao partnere u borbi protiv partizana. Osim naoružavanja četnika, NDH je omogućavao zdravstvenu skrb za ranjene četnike poput one koje su imali ustaško-domobranski ranjenici. Članovima obitelji poginulih četnika obećana je socijalne skrb pod istim uvjetima kao i vojnicima u službi NDH.
Preporuke:
0
0
12
petak, 20 novembar 2009 22:33
Vanja
Precenjuje se moć partizana. Oni su jedino bili sposobni da se kriju po šumama i gorama i beže od neprijatelja uz usputno ubijanje nenaoružanih civila tkzv. narodnih neprijatelja.
Saradnja sa ustašama ne čudi jer im je glavni zajednički neprijatelj bio srpski narod.
Preporuke:
0
0
13
petak, 20 novembar 2009 22:35
DŠ
“Antifašist” Draža
Prvi čovjek četnika Draža Mihailović se tijekom cijelog rata javno prikazivao kao antifašist, pa se morao javno praviti da ne odobrava što njegovi, makar formalno podređeni, zapovjednici rade. Dok je preko londonskog radija slao poruke da se ne ide u suradnju s ustašama, čini se da je podređenima zamjerao samo sklapanje pismenih ugovora s ustašama, a ne i samu suradnju s njima.
Može se reći da je Draža Mihailović prihvaćao suradnju s ustašama, ali mu je smetala formalna, službena i javna suradnja, pa su se stoga četnici u propagandi ograđivali od takvih odnosa s ustašama. Četnička je propaganda partizane često prikazivala kao hrvatski pokret koji je produžena ruka ustaša. Ustaše su pak izjednačavali partizane i četnike. Veliki neuspjeh četnika bilo je uključivanje većine hrvatskih Srba zajedno s Hrvatima u partizanske redove. Upravo su partizani zadali odlučujući udarac četnicima, koji se nakon bitke na Neretvi 1943. godine više nisu oporavili.
Vojnici NDH i četnici bili su saveznici zbog toga što su se u Drugom svjetskom ratu borili na istoj strani pod pokroviteljstvom istih gospodara. Naravno, surađivali su radi toga što su smatrali da se jedino zajedno mogu uspješno suprotstaviti partizanima. Bili bi saveznici čak i da niti jedan svoj dogovor nisu stavili na papir u obliku ugovora. Ni jedni ni drugi nisu bili oduševljeni suradnjom. Nisu se voljeli, ali su se borili na istoj strani. Za ustaše je suradnja s četnicima bila „državna nužda“.
Četnici su bili skloniji pregovarati s civilnim vlastima NDH i domobranima nego s ustašama. Nijemcima i Talijanima nije bilo u interesu da im se sluge međusobno ubijaju. Do kapitulacije Italije u rujnu 1943. godine četnicima su bliži bili Talijani, a ustašama Nijemci, da bi nakon toga i jedini i drugi došli pod njemačko pokroviteljstvo.
Preporuke:
0
0
14
petak, 20 novembar 2009 22:39
MoskvičB
Dobro, a ѕašto onda ti četnici nisu ništa oslobodili, Beograd npr.?
Preporuke:
0
0
15
petak, 20 novembar 2009 22:54
Ala
A koliko je samo ustaskih zlocinaca Tito spasio koji su radili,penzionisali se i umirali u SFRJ?
Koliko ih je posle pada Italije 1943. preslo u partizane?
Ta istina,imena i prezimena,moraju da se objave.
Preporuke:
0
0
16
petak, 20 novembar 2009 23:29
dragan
Sin i ćerka Draže Mihajlovića su tokom rata bili u partizanima (NOVJ) Da li će i oni, i njihovi potomci biti "tretirani" u praksu po metodu koji nudi ova naučna teorija? I da dodam, španska država još nije otvorila arhive iz rata 1936-39. Šta nama to nudi nazovi naša nazovi naučna inteligencija, novi krug , jedan više od Danteovih devet?
Preporuke:
0
0
17
subota, 21 novembar 2009 00:58
Jovan Deroko
@ MoskvičB
Spisak gradova koji su vojnici JVuO oslobodili u periodu od avgusta 1941 do oktobra 1944 :
imate li neke izvore o slovenačkim četnicima, tačnije o Plavoj gardi, koja je bila pod komandom đenerala Draže Mihailovića? Njen komandant je bio Karlo Novak, koji je bio potpuno odan Kralju i Jugoslaviji. Bilo bi dobro da se piše i ovoj temi, jer to samo pojačava legitimitet JVuO. Čini mi se da i pitanje slovenačkih četnika i dalje predstavlja neku vrstu tabu-teme, iako bi ono moralo da zanima srpske istraživače. Jedan od preživelih plavogardejaca, vojvoda Uroš Šušterič i dalje u svom domu drži ogromnu sliku Draže Mihailovića. Takođe, priznato im je i pravo na penziju. Inače, nedavno je u Srpskom liberalnom klubu boravila jedna manja grupa prijatelja iz Slovenije, koja priprema dokumentarni film o JVuO. Biće to pun pogodak. Na taj način ćemo lakše oboriti falsifikate proizašle iz jugoslovenske komunističke istoriografije, koja se uglavnom - po svojim stavovima - podudara sa hrvatskom istoriografijom. Tek kada to ostvarimo Srbija će moći da krene napred.
Preporuke:
0
0
19
subota, 21 novembar 2009 03:21
mkm
Površno, jednostrano i ostrašćeno, mislim da ovome nije mesto na nspm.
U tom predelu Srbi su bili uglavnom četnici i sarađivali su sa Italijanima. To je bila razumna odluka, jer su Italijani bili u konfliktu sa Hrvatima. Naravno potpuno je drugačija situacija bila na Kordunu ili Baniji, gde su Srbi bili u partizanima.
Kvalifikovati ceo partizanski pokret kroz ovakvu prizmu je uvredljivo.
Preporuke:
0
0
20
subota, 21 novembar 2009 03:31
Šesta lička
Partizanski pokret činili su najvećim delom Srbi. Da li neko može da poveruje da su ti Srbi podržavali ustaše koje su klale njihove majke, sestre, žene i decu? Da li neko može da prihvati monstruoznu tezu da su Srbi koji su otišli u partizane bili ludaci, monstrumi, mazohisti, koji su podržavali genocid nad sopstvenim narodom i nad sopstvenim porodicama?
Ova Sotirovićeva konstrukcija strašno podseća na najmračnije revizionističke pamflete i u tom smislu predstavlja uvredu za sve žrtve ustaškog genocida i za sve partizane koji su dali život u borbi protiv nacizma.
Preporuke:
0
0
21
subota, 21 novembar 2009 09:50
kriger
I ja imam primere saradnje ustaša i partizana. Ali pre toga jedan pogled na bitku na Neretvi i saradnju partizana i četnika. Četnici jesu imali dogovor sa ustašama i Nemcima da zajedno dočekaju partizane i da ih pobiju. Manje poznata činjenica je da su lokalni četnici, raspoznajući mađu partizanima isključivo svoje rođake, kumove i prijatelje, "napravili izdaju" i umesto na partizane svoje puške usmerili na ustaše i pobili ih onako na gomili. To je izazvalo pravu pometnju među svima pa i partizanima. Broz nije znao gde će, pa je rušio i podizao most. Uglavnom partizani su bez većih problema prešli Neretvu i otišli gde su nameravali zato što su ih propustili četnici, zdrave i čitave. Oni koji su stradali stradali su zbog egzibicija "ruši most, podiži most". Veza između ustaša i partizana se najbolje ogleda u zajedničkim kadrovima, dakle visokim funkcionerima uglavnom kaznenih formacija partizana i školovanih ustaških kadrova. To du: Ivan Mišković, Milan Mišković, Ante Raštegorac, i tada mali, a kasnije i nešto veći Petar Matić Dule. I ustaše i generali UDBE u isto vreme.
Preporuke:
0
0
22
subota, 21 novembar 2009 12:50
Steva Nadrljanski
Ne treba govoriti o saradnji partizana i ustaša, nego komunista i ustaša. Pošto su tad svi partizani bili Srbi, sem ono nešto komunističkog rukovodstva, ispada da su svi ti seljaci partizani radili svesno na sopstvenom uništenju. Neće biti tako.
Za saradnju komunista i ustaša zna se iz predratnog perioda, a zna se odavno i za njihove ratne veze. Kakve veze imaju s tim Srbi seljaci koji su utekli ispred ustaškog noža u partizane, jer nisu imali gde?
Iz ovakvih tekstova se stiče utisak da partizani ništa drugo nisu radili nego "sarađivali sa ustašama". To me podseća na komunističku istoriografiju, samo izvrnutu naopačke.
vi ste ratovali za Josipa Broza Tita koji je od vas i žrtava iz vaših kuća posle rada napravio ovce pa je tako podigao ustaški spomenik u Jasenovcu u koji nikada nije hteo ni da kroči. Zato Tuđmanove ustaše nisu spomenik ni rušile ali jesu uništili dokumentaciju iz muzeja. Vi sad vidite ko vređa jasenovačke i ostale srpske žrtve da li mi koji iznosimo do sada zabranjenu istinu ili baš eto ti za koje ste ratovali pa su posle rata te iste vaše vođe dizale ustaške spomenike sa četiri slova "u" po srpskim stratištima (Jasenovac. Ko slabo vidi neka ide kod okuliste). Ali za ovakve stvari se može reći da su vaši interni problemi - vi ste za hrvatsko komunističko rukovodstvo ratovali pa su vas vođe posle rata ismejale. Ali to što ste vi iz raznoraznih partizanskih jedinica u jesen okupirali Srbiju i zavili je u crno za sledećih 60 godina je već naša kolektivna stvar u samoj Srbiji. Srbiju nakon partizanske okupacije nije Mihailović podelio na tri dela već vaš Tito koga ste vi doveli na vlast u Beograd. Da li ste znali ili ne šta radite za vreme rata i za koga se borite to nas ovde u Srbiji ne zanima. Mi znamo šta je vaš vođa Hrvat, austrougarski kaplar i katolik uradio od Srbije.
Preporuke:
0
0
24
subota, 21 novembar 2009 14:16
Aleksandar
Negirati saradnju komunista i ustasa na razbijanju "Versajske tvorevine"sto su svojim potpisima potvrdili dr Budak i M.Pijade jos pre rata je zaista uzaludan posao.Tragicna personifikacija te saradnje je i smrt Dragise Vasica za koga se jos ne zna sa sigurnoscu koja od strana potpisnica ga je usmrtila ...I uvek se nadje neki "Srbin" koji je spreman i danas da pogine za Broza,bratstvo i jedinstvo,Trst...A lepo nam je govorio Ivan Krajacic-Stevo:"Koliko treba da vas pobijemo pa da se opametite"
Preporuke:
0
0
25
subota, 21 novembar 2009 15:46
Jovan Deroko
@ Kriger(1)
Malo ste pobrkali podatke! U čuvenoj bici na Neretvi ili kako su je komunisti zvali "bici za ranjenike", nisu sarađivali četnici i Nemci nego partizani i Nemci. Radi se o čuvenim "martovskim pregovorima" koji su počeli u Vakufu marta 1943 i to između Milovana Đilasa i Koče Popovića s jedne i generala Dipolda, komadanta 717 nemačke divizije s druge strane. Dipold, kako je u izveštajima navodio nije bio "ovlašćen" da vodi bilo kakve pregovore, pa ih je uputio na glavnog vojnog predstavnika u tzv NDH, generala Glejza fon Horstenaua. Tada kreće turneja Đilasa i ekipe po Sarajevu i Zagrebu. U Zagrebu je glavni pregovarač bio Vladimir Velebit, koji je tamo i živeo svo vreme rata. Partizani, u rejon Neretve nisu došli zbog nekog "strategijski" osmišljenog nauma njihovog "velikog vođe i stratega" samozvanog maršala Tita, nego zato što su bukvalno bili poterani iz tzv bihaćke republike u nemačkoj operaciji "Vajs". O svemu ovome što sam napisao govorio je otvoreno Milovan Đilas u dokumentarnoj emisiji Božidara Nikolića "Jugoslavija u ratu 1941-45". Nedavno je taj serijal išao i na RTS2.
Naime, u to doba u martu 1943, kapitulacija Italije je bila praktično gotova stvar tj prvo se formalno realizovala čini mi se u julu 43 kad novu vladu Italije formira maršal Badoljo i svrgava Musolinija a onda i sledi u septembru i formalna kapitulacija. Na vojnom planu, očekivala se saveznička invazija na jadransku obalu i to u rejonu od Dubrovnika do reke Bojane pa dalje pravcem doline Morave ka Mađarskoj. Đeneral Mihailović upravo iz tih razloga, pravi jaku koncentraciju svojih snaga u rejonu Hercegovine da bi obezbedio po boku ovu savezničku kampanju. Nemci u tom smislu, pokreću operaciju "Vajs" usmerenu protiv tzv partizana u nameri da ih istisnu iz tzv bihaćke republike što i vrlo lako uspevaju. Glavnina Titove vojske dolazi do Neretve ali tu ih čeka negde oko 15.000 vojnika JVuO-a. Dakle, nemajući kud, Tito pravi sporazum sa Nemcima.
Nastavak sledi.
Preporuke:
0
0
26
subota, 21 novembar 2009 16:14
dragoslav pavkov
"Ne Srbe na vrbe,već Srbe na Srbe..."- Stjepan Mesić.
Fascinantno je kako ovo deluje desetinama godina unazad i uvek se nađu neki zapenušani Srbi spremni da ginu za svoju fiksaciju.Jedni zaslepljeni boračkim penzijama,švapskim kućama iz kolonizacije i svešću da su "ljudi posebna kova",i drugi koji žive u uspomenama na bitke koje nisu vođene,ali da jesu u njima bi baš oni požnjeli slavu i guslari bi ih opevali kao Marka i Miloša.Evo i ja imam saznanja iz prve ruke o četnicima i partizanima;Pričali mi otac i majka.On je bio partizan od '43,a majka devojčica od 13 godina u čijoj kući je bio četnički štab.Ocu se nije dopadalo što je na primer partizan mogao da bude streljan ako nešto dobaci "drugarici",dok je njegov komandir imao više švalerki nego gaća (bile su deficitarne,mislim gaće),a teoretski bili su ravnopravni.Mami se nije sviđalo što su oni,vlasnici kuće morali da spavaju pod "'lebnom vurunom" jer su kuću preuzeli četnici kojima je bila potrebnija.Zatim,otac je često pričao priče o borbama u kojima je učestvovao,koje su verovatno bile malčice "začinjene" njegovim junaštvom,dok se mama nije mogla setiti da je ikad čula da su se četnici negde sukobili sa Nemcima.Tačno je da su veoma mrzeli Nemce;Kad čuju da ovi nekim poslom dolaze u selo (okolina Šapca)četnici su u znak protesta odlazili u šumu a vraćali se kad padne mrak,ljutito tražeći od babe "da skine tiganj da obese pušku".Zna se šta se sprema u tiganju.Za to vreme,tata se po bosanskim gudurama odavao prežderavanju lobodom,brezovom korom i drugih makrobiotičkih delicijama.Ukratko,ne verujem ni komunistima ni četnicima.Istina je kao i obično negde između,ali mislim da u ovom trenutku Srbija ima preča posla nego da se svađa oko toga dali je bolja jedna ili druga verzija drugog svetskog rata.
Preporuke:
0
0
27
subota, 21 novembar 2009 16:17
Jovan Deroko
@Kriger (2)
Dakle, Tito nemajući kud, pravi sporazum sa Nemcima tj generalom Glejzom fon Horstenauom pa čak ugovara i naknadni sastanak sa Hans Otom, nemačkim visokim izaslanikom ali ruku na srce nikad se nije sreo sa njim jer je razvoj događaja tako diktirao. Kako Đilas svedoči u pomenutoj emisiji ali i u intervjuu za časopis NIN 1993 "martovski dogovor" je podrazumevao da Nemci ne napadaju partizane nego da zajedno s njima napadaju utvrđene položaje JVuO-a na reci Neretvi a kasnije i da zajednički napadaju i savezničke trupe jer se očekivao njihov dolazak! Kako je Đilas govorio : "..iskrcavanje američkih i engleskih trupa, značio bi i kraj naše borbe i našeg glavnog cilja : dolaska na vlast". Nemačka ofanziva na jedinice JVuO će krenuti kasnije a poznata je pod imenom operacija "Švarc".
U bici na Neretvi, partizani niti su propušteni niti su pobedili nego, naprotiv razbijeni su. Kasnije su ih dokusurile nemačke jedinice u rejonu Pive kada su im praktično uništile 3 kompletne divizije!
Naime, jedan deo partizanskih jedinica probio je odbranu JVuO-a u rejonu Jablanice. Tu su položaje držale 1 i 2 durmitorska brigada kapetana Ivana Ružića i majora Nikole Bojovića.Dakle, partizanska glavina kreće pokret tuda umesto na glavni pravac njihove kampanje, preko Konjica. JVuo je po ovom probijanju linije, povukao frontalnu liniju istočnije, tako da je front izgledao u ovim novim okolnostima ovako : Sa severa iz rejona Konjica, na komuniste kreće "Konjička grupa" majora Vojislava Lukačevića, sa juga iz rejona Trebinja na komuniste kreću jedinice zetskih i nikšićkih odreda pukovnika Stanišića a u leđa komunista počinje da nastupa ekspedicioni korpus majora Petra Baćovića koji se vratio iz dalmatinskog zaleđa gde je ranije bio upućen kao pomoć dinarskoj četničkoj diviziji.
Uz ove okolnosti, komunisti su, iako su prešli Neretvu bili potučeni i poterani u rejon Pive. Upravo ih tu, i njih i četnike sustiže nemačka operacija "Švarc".
Preporuke:
0
0
28
subota, 21 novembar 2009 16:35
Jovan Deroko
@Kriger (3)
Dakle, komuniste ali i vojnike JVuO dočekuje operacija "Švarc" koja je sprovedena sa oko 65.000 nemačkih vojnika, pri čemu je okosnicu ovog napada činila nemačka elitna 1 brdska divizija. Đeneral Mihailović je tu pokazao maestralno vojno znanje jer je na vreme izvukao svoje trupe iz obruča i sklonio se preko Raške u Srbiju,ali u obruču ostadoše mučni partizani koji nisu imali kud. Kako je Đilas govorio, oni su mislili da ih po već utvrđenom sporazumu Nemci neće dirati pojačavajući to uverenje činjenicom da u komunistički štab treba da stigne Hans Oto, nemački izaslanik! Međutim, Nemci udariše ozbiljno, ne birajući ko je četnik a ko partizan. Đilas je govorio da je u tim momentima Ranković ljutito govorio : "Eto nam sprazum sa Nemcima" a da je Tito iznervirano "mlatarao papirima potpisanim sa Nemcima i bacao ih unaokolo".
Obruč koji je bio oko njih, partizani su pokušavali probiti na nekoliko mesta ali bezuspešno sve dok obruč nije u očajničkom nastupu probio Koča Popović i to svojevoljno, bez znanja Tita. To probijanje je izvedeno u pravcu Treskavice i to preko položaja koji su držali vojnici 369 ustaške legionarske divizije. Gle čuda! Čak su kasnije nemački generali opisivali vrlo slabo držanje ove divizije u ovoj operaciji.
Epilog ove amaterske avanture polupismenih likova koji su se predstavljali kao generali "partizanske i narodnooslobodilačke vojske" je bio katastrofalan. Prema skoro svim izvorima (čak i komunističkim) u ovoj operaciji je pobijeno preko 7000 partizana i ko zna koliko civila iz tih krajeva. Naravno, "drugu Starom" i njegovim brojnim "teoretičarima i drugaricama sekretaricama" nije ni dlaka s glave zafalila.
Eto Kriger, to ti je otprilike sled događaja koji se desio marta-juna 1943.
Preporuke:
0
0
29
subota, 21 novembar 2009 18:34
Šesta lička
Prvo, ja nisam ni iz Like, nisam uopšte iz Hrvatske, a nisam ni Srbin. Jedan deo moje porodice jeste završio u partizanima a drugi deo porodice doslovno je završio u Aušvicu.
Očigledno je da ovo mesto služi kao poligon za iživaljavanje nad žrtvama holokausta, potomcima žrtava holokausta (srpskim i drugim) i potomcima antifašista (partizana).
Nema razlike između ospravanja holokausta koje dolazi sa pozicija Druge Srbije (Biserko, "srpski mit") i pozicije gospodina Sotirovića. Za mene su sve žrtve holokausta iste kao što su isti i svi oni koji dovode u pitanje istinu o holokaustu.
Inače, herojska Šesta lička je simbol borbe protiv nacizma i ustaštva i samo zbog toga sam izabrao taj nick. Srbi sa prostora Like, Banije i Korduna ispisali su najslavnije stranice srpske istorije i mada nisam Srbin, kao građanin Srbije ponosan sam na svoje sugrađane - Srbe iz Krajine i Bosne, hrabre srpske partizane i njihove potomke.
Preporuke:
0
0
30
subota, 21 novembar 2009 18:52
DŠ
Deroko netočno navodi da je Velebit više bio u Zagrebu nego u šumi. U knjizi «Vladimir Velebit – svjedok historije», na stranici 284, prilikom opisivanja ožujskih pregovora s Nijemcima (3. 1943.), Vladimir Velebit govori o susretu s Horstenauom.
Tada ste se prvi put susreli s njemačkim vojnim predstavnikom u NDH, generalom Glaiseom von Horstenauom?
Velebit: General Horstenau pozvao je na razgovor samo mene, ne i Đilasa. Taj njegov postupak, kao i neke kasnije postupke prema meni, mogu objasniti samo kao izraz prijateljskih osjećaja prema mom ocu i djedu, koji su, kao i Horstenau, bili visoki austrijski oficiri, dakle, njegove kolege. On je znao da ja nisam Vladimir Petrović (pod kojim sam pseudonimom došao na pregovore u Zagreb), već zagrebački advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira i unuk generala Dušana. Zato me najvjerojatnije nije odao ustašama. Siguran sam da je njemački podoficir, koji me pratio na putu do generala Horstenaua i vidio da me neki ljudi na ulici prepoznaju i pozdravljaju, a ja se pravim da ih ne vidim, koji je bio prisutan i kada me u jednoj drogeriji (u koju sam svratio da kupim četkicu za zube) blagajnica prepoznala i uzviknula: "Zar ste vi, gospodine doktore, ovdje, a ja sam čula da ste u partizanima", o tome izvijestio svoje pretpostavljene, a oni generala.
Prilikom našeg prvog sastanka u Zagrebu, razgovarao sam u okvirima memoranduma koji smo Đilas, Koča i ja potpisali u Kulen Vakufu.
Glaise von Horstenau u svojim memoarima spominje te razgovore s vama i, kao što ste sami rekli, s uvažavanjem konstatira da su i vaši pred bili visoki austrijski ofidri Što možete reći o tom Austrijancu u Hitlerovoj službi?
Velebit: Sa Horstenauom sam se susreo i razgovarao samo tri puta, u svojstvu par tizanskog pregovarača, no na osnovu čitanja njegovih memoara i nekih radova iz međuratnog vremena, stekao sam određeno mišljenje o njemu.
Preporuke:
0
0
31
subota, 21 novembar 2009 19:18
Vladislav B. Sotirović
Inače, herojska Šesta lička je simbol borbe protiv nacizma i ustaštva i samo zbog toga sam izabrao taj nick. Srbi sa prostora Like, Banije i Korduna ispisali su najslavnije stranice srpske istorije i mada nisam Srbin, kao građanin Srbije ponosan sam na svoje sugrađane - Srbe iz Krajine i Bosne, hrabre srpske partizane i njihove potomke.
...koji su:
1. rasturili Srbiju na tri dela tako da ni danas ne može da se sastavi,
2. streljali duplo više Kragujevčana oktobra 1944. g. nego Švaburija oktobra 1941. g. i zakopali ih u iste jame u Šumaricama iz 1941. g. a ukupan broj od 7000 prijavili međunarodnom Crvenom krstu u Ženevi kao da se radi o broju streljanih iz oktobra 1941. g.,
3. napravili Veliku Hrvatsku sa sve Istrom, Dubrovnikom i delom Dalmacije,
4. napravili Veliku Sloveniju sa izlazom na more u Istri za koju su ginuli da bi je dali tuđinu,
5. zabranili povratak proteranih Srba sa KosMeta,
6. razmontirali deo srbijanske industrije i preselili ga u Sloveniju,
7. izjednačili četnike sa ustašama,
8. otcepili od srpskog nacionalnog bića "Crnogorce", "Makedonce" i "Muslimane",
9. pripremili raspad Jugoslavije tako da od Srbije ostane Beogradski pašaluk...
Preporuke:
0
0
32
subota, 21 novembar 2009 22:45
Šesta lička
@Vladislav B. Sotirović
2. streljali duplo više Kragujevčana oktobra 1944. g. nego Švaburija oktobra 1941. g. i zakopali ih u iste jame u Šumaricama iz 1941. g. a ukupan broj od 7000 prijavili međunarodnom Crvenom krstu u Ženevi kao da se radi o broju streljanih iz oktobra 1941. g.,
Ja mislim da Vi, gospodine Sotiroviću, zaslužujete onu Vajmarsku nagradu barem koliko i Sonja Biserko. A možda i više! Sonja Biserko relativizuje zločin hrvatskih nacista, a Vi, osim toga što krivicu za hrvatske zločine delom prebacujete na srpske antifašiste, još i višestruko umanjujete zločin nemačkih nacista (Kragujevac) i opet odgovornost za zločin prebacujete na srpske antifašiste.
Preporuke:
0
0
33
nedelja, 22 novembar 2009 11:52
kriger @ Jovan Deroko
Kada je u pitanju manevrisanje većim formacijama na širem prostoru u srpskoj vojnoj istori postoji u vojno-stručnom smislu u svetu nenadmašna tradicija. Postoji čak i razumevanje logike manevara i kod običnih vojnika. Na rpimer, veliki manevar sa promenom mesta vojske u Borodinskoj bici je, naravno po odobrenju Kutuzova, zamislio i izveo dvadesetogodišnji poručnik, Srbin, Miloradović i može se reći time presudio ishod borbe. Velika je naša tradicija. Ali, orjentire u prestrojavanju 1943 godine nije postavljao srspki vojni genij, ne mislim na pojedinca nego genijalnost vojnog duha naroda, nego britanska vlada i prevareni Kralj. Priča da će se saveznici iskrcati u Dubrovnik od početka je bila prevara i laž. Draža je poverovao Kralju, a on takvom kakav je bio Čerčilu. Neki su znali da od iskrcavanja u Dubrovnik nema ništa od samog početka, i založili su se da se partizani ( sto posto Srbi) puste. Četnici na Neretvi nisu ubili ni jednoga partizana. Svrha, od Britanaca i Nemaca (njihovog dogovora) iniciranog velikog i za gerilski rat neprimerenog grupisanja je bilo da se pobije što više Srba. Broz je grupisao Srbe partizane i namerno ih odveo na klanicu. Znate li šta je bilo sa četnicima koji su se grupisali i krenuli ka Dubrovniku. Moglo se ići u predelu Trebinja preko leševa. Nagovoreni da krenu u Dubrovnik u susret Kralju, Britanci su znali da se neće pojaviti, a Nemci su znali da četnici hoće. Na čistom u velikom broju su bili laka meta. Izginuli su, Bog da im dušu prosti, a Kralja videli nisu, i nisu imali priliku da zamene glave. To lažno iskrcavanje saveznika i povratak Kralja je od početka bilo prevara i uvod u izdaju ne samo Draže nego i jugoslovenske vlade u Londonu od strane Britanaca, a u svetlu njihovih tajnih dogovora sa Nemcima, i to drugim ešalonom rukovodstva, kako bi sa njima podelili plen Drugog svetskog rata. Lepo kaže Velebit, u toj gužvi su se prepoznavali unuci austrijskih oficira i dogovarali se za leđima drugih.
Preporuke:
0
0
34
nedelja, 22 novembar 2009 13:40
@ kriger @ Jovan Deroko
To lažno iskrcavanje saveznika i povratak Kralja je od početka bilo prevara i uvod u izdaju ne samo Draže nego i jugoslovenske vlade u Londonu od strane Britanaca, a u svetlu njihovih tajnih dogovora sa Nemcima, i to drugim ešalonom rukovodstva, kako bi sa njima podelili plen Drugog svetskog rata.
... što će reći da su se partizani, ustaše, Rusi, Nemci i Englezi, i ko zna ko još, verovatno svi, zaverili protiv četnika... Drugi svetski rat nije bio rat između Sila osovine i Saveznika. Drugi svetski rat bio je rat protiv četnika. Velika zavera celog sveta protiv Draže Mihailovića!
Preporuke:
0
0
35
nedelja, 22 novembar 2009 21:24
DŠ
Sotirović je danas posebno raspoložen…
1. Srbi rasturili Srbiju? Ajde, barem nisu krivi Hrvati, Slovenci i ostali «mrzitelji» Srba.
2. Kragujevac? Šesta Lička odgovorio.
3. Ne znam zašto Sotiroviću smeta što su nepobitno hrvatski krajevi (Istra, Dubrovnik i Dalmacija) priključeni matici.
4. Za «Veliku Sloveniju» ipak su uglavnom ginuli Hrvati jer su oni činili većinu jedinica što su osvojile Trst.
5. i 6. Nisam upućen.
7. Četnici i ustaše provodili su zločinačku politiku. Ubijali su pripadnike drugih naroda, ali je jasno da su ustaše bili mnogo krvoločniji. No zločin je zločin.
8. Crnogorci, Muslimani i Makedonci sami su se odcijepili jer s velikosrbima nema života u istoj državi.
9. Šećer na kraju. Sotirović za raspad Jugoslavije ne krivi Hrvate i Slovence nego Srbe. Bit će nešto od njega…
Preporuke:
0
0
36
nedelja, 22 novembar 2009 23:03
Prilog temi1
Jovan Deroko
“Ali što se tiče ustaško-partizanske saradnje, meni je najinteresantniji slučaj ustaškog potpukovnika Marka Mesića. On je sa svojom "Crnom Legijom" poslat kao ispomoć generalu fon Paulusu komandantu opsade Staljingrada. Posle sloma Paulusove armije, one ustaše što preživeše zajedno sa Mesićem formiraše "partizansku jugoslovensku brigadu" i zajedno sa Rusima "oslobodiše" Beograd! Ja mislim, da istorija sveta nije zabeležila ovakav jedan groteksan slučaj!”
Prilog temi, nekoliko inf. koje sam upamtio iz kazivanja svedoka i neposrednog učesnika koji više nije sa nama: Pomenuta ustaška jedinica je bila deo grupe sa zajedničkom komandom, koja je bila sastavljena od nekoliko vojski iz država sa prostora eks-JU (pored ustaša u njoj je bilo i oficira predratne vojske, domobrana, i dr) – grupa je bila sastavljena na nemački zahtev, kako bi se dokazala lojalnost Hitleru i podržali nemački napori na istočnom frontu (sličnost sa nekim sadašnjim ratovima na Istoku je slučajna). Nakon ruske pobede kod Staljingrada, preživeli „jugosi“ iz ove grupe su zarobljeni i ponuđen im je izbor: da budu streljani ili internirani u Sibir (u zavisnosti od dokazane krivice za zločine) ili da se „dobrovoljno“ organizuju u jedinicu koju su nazvali Prva jugoslovenska brigada i uključe u, sada već ruske, napore za pobedom nad Nemcima, s tim što im je rečeno da će im se u tom slučaju oprostiti pređašnji gresi, te da će učestvovati i u oslobađanju (država formiranih na prostoru bivše) Jugoslavije. U sastavu te jedinice bilo je mnogo iskusnih i sposobnih profesionalnih vojnika i oficira, čije je postojeće borbeno iskustvo (artiljerija plus strelci, mitraljesci i dr.) raslo sa protekom rata, tako da su ih Rusi tokom oslobađanja Srbije, npr. prilikom oslobađanja Smedereva i potom Beograda koristili (poput specijalnih jedinica) za proboj na udarnim pravcima koji su bili dobro branjeni. (Partizanske jedinice su - prema ovom svedoku - u tim operacijama imale, blago rečeno, sekundarnu ulogu.)
Preporuke:
0
0
37
nedelja, 22 novembar 2009 23:06
Prilog temi2
Kasnije je ta jedinica, odnosno preživeli iz nje učestvovali u proboju Sremskog fronta (svedok je potvrdio priče o svesnom žrtvovanju pešadije, uglavnom mladih tek regrutovanih i neobučenih za rat Srba, koji su terani od partizanskih komandanata na juriš preko čistine pravo na cevi nemačkih mitraljezaca), zatim su preko Hrvatske („išli smo kao preko spaljene zemlje – zatrovani bunari, žito, itd. niko nije smeo da se odvoji od grupe jer je stanovništvo bilo izrazito neprijateljski nastrojeno“), i Slovenije potiskivali ostatke nemačkih formacija generala Lera gde su ga i uhapsili, do Koruške, gde su prema njegovom svedočenju tamošnji Slovenci bili za ulazak u novu državu, ali su ih izdali Tito i drugi, tako da su ovi dobili naređenje da se povuku i ostave taj narod (dok su se povlačili taj narod je, prema svedoku, išao za njima i plakao i - kao u nekoj tragediji - pričao je da su plakali borci, čak i konji koji su vukli opremu i art.oruđa).
Po završetku rata preživeli iz te jedinice su bili odlikovani (svedok je imao kutiju od cipela punu ordenja, uklj. orden za hrabrost), dobili su dobra postavljenja, desetak njih su išli na neke kurseve-škole nakon čega su dobili generalske činove i većinom su završili na Dedinju. Jedan od ustaških oficira iz te jedinice je nakon par godina postavljen za ministra u Vladi Hrvatske (republike). Čudni slučaj je udesio da taj isti Hrvat spase mog svedoka od Golog otoka (nije umeo da ćuti, kad se moralo ćutati i klimati glavom) kada je 1948. Tito rešio da dodatno počisti srpsku mladež i nepodobne oficire.
Preporuke:
0
0
38
nedelja, 22 novembar 2009 23:09
Damir
Draza Mihailovic je bio vodja najsnaznijeg gerilskog pokreta otpora nacizmu i komunistickim banditima u Evropi!
Preporuke:
0
0
39
nedelja, 22 novembar 2009 23:11
Cedo Savkovic
Od ustasko cetnicke kolaboracije u Bosni u Vasem tekstu i predlogu ni traga. Pristrasno pisete o uglavnom neorganizovanim i neinformisanim trupama Jugoslovenske vojske u otadzbini.
Pokusaji istorijskog revizionizma nece nista dobro doneti, pa ni ovaj tekst cije reference mahom upucuju na istoricare koji su pisali iz rasejanja, SAD i Australije uglavnom.
Dobro je poznato koliko je dijaspora bila naklonjena kukumavcenju nad propascu Draze Mihajlovica. To se dvadesetak godina prenosi i u maticu, ali nikako da uvrenja poput takvih u njoj prevladaju, sto ide u prilog zakljucku da ipak nesto stoji na putu cetnizaciji Srbije, a bojim se da tu veliku ulogu ima njihova praksa osvete nad Muslimanima i Hrvatima zbog zlocina ustasa, itd.
Prema tome, kad pominjete ustasko partizansku kolaboraciju, pomenite i ustasko cetnicku.
A kad vec predlazete da se osnivaju nekakve komisije za reviziju istorije, napomenite im da u obzir uzimaju i nevine zrtve cetnika tokom Drugog svetskog rata. Posto ste to propustili da pomenete, uradite to sto pre, jer ce Vas odmah okarakterisati kao skolski pristrasnog autora. A to, cini mi se, nije za pohvalu.
Preporuke:
0
0
40
nedelja, 22 novembar 2009 23:20
Istoričarima
Teme koje ste pokrenuli važnije su no što se čini, neće vam biti lako da otvorite ta gvozdena vrata, zbog sledećeg – Titove strukture, posebno tajne službe, više od pola veka kontrolisane od Hrvata i ponekog Slovenca, ostale su prilično očuvane u Srbiji iz dva razloga: formirane su u neposrednoj saradnji sa američkom (OSS, tj. CIA, čiji je agent bio i Šubašić, koji je čuvenim aranžmanom doneo Titu Srbiju na kontrolu) i britanskom, i drugim službama, napunjene su njihovim ljudima i potomcima (čast časnim uzuzecima u tim službama, koji su uglavnom marginalizovani) koji i danas vuku konce, jer su u međuvremenu preuzeli kontrolu nad privredom (preko tajkuna koji su listom saradnici ili na kratkom lancu tajnih službi), političkim strankama (neke su sami i osnovali, a u svim kontrolišu najmanje drugi ešelon rukovodilaca), institucijama nauke i kulture, medijima i javnošću, a svoje parcijalne interese su ponovo uklopili sa stranim interesima (slaba Srbija=miran, tj. pokoran Balkan), tako da je vrlo teško probiti taj snažan i nemilosrdan blok, koji nema interes da se ove teme razjasne, plašeći se gubitka kontrole nad Srbijom, i ometaće ga na sve načine. No,vredi pokušavati, traganje za istinom je tegobno, ali isceljujuće i iskupljujuće.
Preporuke:
0
0
41
nedelja, 22 novembar 2009 23:41
Andro
Srdjan Cvetkovic:"Svuda po Srbiji se nalaze tajne grobnice ljudi zverski pobijenih od komunista."
Preporuke:
0
0
42
ponedeljak, 23 novembar 2009 12:15
ludi skretničar
#dragoslav pavkov#
Iščitao sem tekst i sve komentare više puta i mogu reći da je Vaš jedino na mestu! Sve ostalo su tipična Srpsko-Srpska prepucavanja koja su nas dovela tu gde jesmo.
Sotiroviću bih poručio da citira neki konkretan istorijski izvor i da ne priča besmislice o tome da je 6. Lička streljala po Kregujevcu `44. Na takvim pričama se gradi nezavisna Vojvodina i ojačava tkzv. 2. Srbija. Ovo vam kažem dobronamerno, jer ima istine u tome što govorite o događajima u Lici, Baniji i dr., gde su i po svedočenju mojih predaka, u vreme najvećih ustaških ofanziva partizanske jedinice bile dislocirane (verovatno ne slučajno) iz mesta na koja su ofanzive polazile. Svakako da valja preispitati i ulogi Ive Rukavine i Veljka Kovačevića u svemu tome, ali tvrditi da su partizani u Hrvatskoj masovno kolaborirali sa ustašama, je najgora kleveta. Lične frustracije nesposobnošću i nedoraslošću D. Mihajlovića istorijskoj ulozi koju je sebi pokušao nametnuti, "ravnogorci" najrađe leče 6. Ličkom, "divljacima sa brda useljenim na Dedinje" (ne znam samo da li su prethodni stanari istog, poštenim radom stekli te vile ili zelenašenjem, dok je u Kraljevini Jugoslaviji bilo više gladnih, no sitih). Mihajlović nije do kraja rata uspeo nametnuti ni sopstvenu komandu potčinjenim "komandantima", pa se teško JVuO, uopšte može nazivati vojskom. Takođe, i priče o Kralju kao vrhovnom komandantu su za malu decu, jer dotični pojma nije imao o dešavanjima na terenu, niti su ga zanimala, već se bavio savetima svoje tašte o uređenju dvora po povratku u zemlju.
Verovatno sam malo i preterao, ali me je g. Sotirović teško povredio nekim neistinama, koje predstavljaju municiju onim snagama protiv kojih se ceo život borim, objašnjavajući da isti Srbi žive sa obe strane Save, Drine i Dunava i da su se svi borili protiv fašizma, ali zavedeni od dve ideologije.
Preporuke:
0
0
43
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:44
Vera Nastasovic
Zašto objavljujete ovakve stvari? Šta im je cilj? Šta će vam ovakvi autori? Kakvo dobro ovakvi tekstovi mogu da donesu? Nove podele među nama? Zar nam podela nije dosta? Imam utisak da se daje prostor iskompleksiranim četničkim porodicama da opravdaju svoje pretke i uzput uprljaju sve što mogu. Ovo ide na ruku rehabilitaciji fašizma i ničemu više....
Preporuke:
0
0
44
ponedeljak, 23 novembar 2009 16:12
Milorad
@Dragoslav Pavkov, Ludi Skretničar i ostali. Ludi Skretničaru broj švalerki ili devojaka kako se to kaže u Nišu ne zavisi od broja gaća, ma koliko one bile deficitarne , nego od nekih drugih suptilnijih stvari. Tačno je da borci partizani i ustaše nisu sarađivali, ali su sarađivala rukovodstva, kao što u svakom ratu to postoji. Retki su Srbi koji su u mladosti levičari, kako to reče Čerčil, a u starosti desničari ili kako to reče sinoć gospodin Jerotić neravno preneseno, treba biti zmija, provlačiti se i menjati kožu.
Preporuke:
0
0
45
ponedeljak, 23 novembar 2009 16:55
Simic Manojlo
Za dokazivanje Sotiroviceve teze, primjeri sa
terena nisu ni potrebni.
Dovoljno je procitati Titove upute komunistima,
nakon njegovog dolaska iz Zagreba u Beograd,
27.o6.1941.(za prevareni narod, ima i privlacno
ime: "Dan Borca", o4.o7.1941.):
"Render any assistance necessary to Ustashi,
Macedonian (VMRO), Albanian (Bally Combtary), and
other nationalost organizations, in sofar as they
may contribute toward the speedy overthrow of the
present regime".
(Pruziti svu neophodnu pomoc Ustasama, VMRO-vcima,
Albancima (Bali kombtari), i ostalim nacionalistickim organizacijama (Mladi muslimani,
Belogardejci itd.( bilo ih je 15-ak), tako da
(in sofar= do tog stepena) mogu doprinijeti brzom
zbacivanju sadasnjeg rezima).
Izvor: "Genocide in satellite Croatia 1941-1945."
by Edmond Paris, profesor religije i
filozofije na pariskoj Sorboni.
Izdavac: The American Institut for Balkan Affairs
Library of Congress catalog card number:
62-399
Copyright 1961.
Bliskost Titovog komunistickog, i Pavelicevog
fasistickog pokreta, ima istu ideolosku osnovu
rjesavanja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
U tome su ohrabreni i stavovima Kominterne
(Staljina), o potrebi unistenja Jugoslavije,
zato sto je stvorena voljom imperijalistickih
sila Amerike, Francuske i Engleske, mirovnim
Ugovorom u Parizu 1919.
Titove metode, bile su nesto suptilnije, vjesto,
komunistickom demagogijom plasirane u citav jedan
narod, koji je valjalo staviti u funkciju
samnounistenja.Koliko je drug Tito bio uspjesan
u svojoj nakani, najbolje nam dokazuju danasnji
drugosrbijanski kolerici, koji odrzavaju teoriju
o potrebi unistenja Srba kao naroda, i Srbije
kao drzave.U tu svrhu, podredili su gotovo sve
medije, drzeci nam lekcije o nasoj krivici, koja
nije iskupljena ni milionskim zrtvama, i po
njihovoj( titoistickoj ) teoriji, ne moze nikada
ni biti.
A od svega je najcudnije, da sami sebe smatraju
intelektualcima.
Preporuke:
0
0
46
ponedeljak, 23 novembar 2009 17:11
Nikola Cvetanović
Čitam tekst, čitam komentare...
Tragedija srpskih podela se nastavlja. Čitajući raznovrsne izvore iz Drugog svetskog rata, može se zaključiti da je na terenu svako sa svakim sarađivao i da se svako sa svakim povremeno "njuškao". Ustaše-četnici, partizani-ustaše, svi zajedno sa okupatorom, sve uglavnom nezvanično i po nuždi. Najgore od svega, deluje da su se između sebe najviše gložili partizani i četnici, dva pokreta u kojima su Srbi činili većinu, a za to vreme su ostali "trljali ruke".
Najupečatljivija ilustracija nacionalne gluposti je što su po dolasku Nemaca u Crnu Goru i partizani i četnici zajedno povedeni u logore, a četnici su u CG otvoreno sarađivali s Italijanima, opet iz nužde, da bi se zaustavio krvavi komunistički pir.
Sam tekst jeste jednostran i pored toga što sadrži vredne izvore. Najgluplja stvar koja može da se desi je da se sad pođe obrnutim putem, da četnici i partizani potpuno zamene uloge. Superheroji i supernegativci. U Drugom svetskom ratu su postojali pozitivni pojedinci u uopšte negativnim pokretima, jer su oba pokreta, ubijajući se međusobno, na svoj način doprinosila genocidu nad sopstvenim narodom.
Preporuke:
0
0
47
ponedeljak, 23 novembar 2009 17:12
kriger @ @kriger@ Jovan Deroko
Što se mene tiče, a pošto sam direktno prozvan ništa niste pogodili. U priči "četnici i partizani" kao mali ja sam navijao za partizane, jer su i moji roditelji više voleli partizane. Specifičnost je da su moje dede bili iskreni poštovaoci Karađorđevića i slovili su za monarhiste. Danas kao odrastao čovek ja delim njihovo poštovanje pa i više od toga, fasciniran sam ličnošću Karađorđa. Što se četnika tiče i tu delim mišljenje moje majke koja mi je rekla da, barem u našem kraju su partizani bili bolji. Što se tiče odnosa Draža Tito, Tita nekako od malih nogu ne podnosim i sve lične simpatije su mi na strani Draže. Ukratko, četnici su bili vojska nedostojna Draže, a Tito je bio nedostojan partizana.
Čudno, ali tako mislim. Što se "zavera" tiče, nemojte me gurati u teoriju zavera jer to označava nameru da se sagovornik diskvalifikuje i da mu se da određenje "paranoidan". I među partizanima, kao i među četnicima je bilo i nemačkih i britanskih i turskih agenata. Bilo je i ruski orjentisanih, ali ja njih ne smatram stranim agentima ili da budem precizniji neprijateljskim. Među "Rusima" je bilo takođe raznih ponekad i sa različitim uverenjima. svi su oni, osim rusofila manipulisali sa Srbima i ostvarivali svoj interes na žrtvama srpskog naroda, ne iz zavere već iz prirode politike, prirode rata i ljudske prirode. Tito se predstavljao kao Rus, a bio je Ausrijanac.
U jednoj fazi rata, do 1943 na primer Britancima je odgovarao Draža, ali posle 1943 nije. Rat se nije bio završio, a zaraćene strane (Britanci i Nemci ) su pregovarali. Šta je tu novo, nepoznato i čudno. Nemci bezuslpovno kapitulirali, a ratni plen nisu vratili. Između ostalog i 22 tone jugoslovenskog zlata. Kakva je uloga Rokfelerove fondacije u tome? Odgovarao je mali broj najeksponiranijih i neposrednih izvršilaca. Skoro niko iz Abvera nije suđen, prešli su u NATO. Da u podeli plena nije "tajna" efikasnosti nemačke i američke privrede i banaka ?
Preporuke:
0
0
48
ponedeljak, 23 novembar 2009 19:23
vlaja
Mislim da će u nekom od sledećih tekstova ovaj gospodin Sotirović dokazati da su Jasenovac kontrolisali partizani, da Pavle Đurišić nije jeo talijanske makarone, da je Čiči samo malo podrške Amera i Engleza falilo pa da sredi ono malo jada od partizanije pa da ukrka na belom konju u Beograd.
Preporuke:
0
0
49
utorak, 24 novembar 2009 04:08
Dejan iz Pariza
I komunisti i Ustasi su imali isti cilj, a to je unistenje srpske nacije i srpske drzave, prvi su radili na unistenje srpskog naroda i drzave na politicki i kulturni nivo, a drugi (ustasi) su radili na tome da uniste na BIOLOSKI nacin srpski narod, skoro da su uspeli, posto su preko 50% Srba iz Hrvatske nestali, da ne pricam o Srbima iz Bosne. Po tome i za mene, nema nikakve razlike izmedju ta dva pokreta, gde su uglavnom vladali hrvati. A to sto su vecinom Srbi bili u partizane i cetnike, nemam nikakve veze sa time, tu je isto cinjeninca da su vecinom Srbi nastradali, od 1 700 000 Jugoslovena ubijenih, preko 1 500 000 su Srbi, a u taj broj se racuna naravno i genocid gde su ubijeni Miliona Srba i preko 100 000 Jevreja i Roma. Ipak treba razlikovati obicni vojnici u redovima partizana i oni koji su imali svu moc i koji su naredili sve i svasta, isti koji su saradjivali sa nemcima i ustase, su takodje naredili ubistvo preko 200 000 civila sirom bivse Jugoslavije posle 1945. A lista gradovi i mesta koji su oslobodjeni od strane Drazine vojske, govori po sebi, ko su bili pravi cetnici.
Preporuke:
0
0
50
utorak, 24 novembar 2009 13:40
Maki
Vlada Srbije radi u interesu Hrvatske.
Time je sve receno.
Preporuke:
0
0
51
subota, 28 novembar 2009 14:05
i dalje radi
Ma text Vam je sjajan,naravno da se mnogima ne svidja i da mnogi to jest velika vecina prica pricu kako su nam sve uradili drugi,ustase,nemci.... A cinjenicno stanje je da smo sami sebi najveci neprijatelji! Zivimo u okruzenju gde se ljudi dive tudjoj nesreci, tipa:"Komsiji crkla krava,nije moja vajda al' (sa osmehom),komsijina steta!
Upravo ovih dana u srcu Sumadije,na tapetu inspekcije neka firma,kad videse da tu ne moze da se uzme neka veca kinta,preorjentisase se na S.Z.R.koje su pogasene jer ljudima nije islo ili nisu umeli da vode iste,pa bolje zatvoriti nego ici u propast! Skupilo se zadnje dno,od zla oca i jos gore majke i isledjuju ljude,(vlasnika S.Z.R.),jednog po jednog,kao pred streljanje,veliki nalik na rad UDBE!
Trazi se dlaka u jajetu,preti,dize tenzija,a iz kog razloga????
Inspektorka ima nekoliko posrednika,jedan od pomenutih se javlja i pocinje sa pricom,jao brate u velikom si problemu,javio mi covek iz "vise institucije",pa znas,moja veza,moze da ti pomogne da se zataska slucaj,ali znas to kosta.....
Sledeci dan,posrednik se javlja,da se nedju vlasnik firme,koja je saradjivala sa S.Z.R. (na ulici,strogo poverljivo)..
"Brate,20-30 posto od ukupne cifre koja je prosla kroz sve zanatske radnje,jeb...,brate traze mnogo al' daj da zavrsimo to"!
Naravno vlasnik ne pristaje ni po cenu zivota,covek koji je posten,krvavim radom zaradjuje za svoj zivot i zivot jos petnaestak ljudi,a na svakog od tih petnaestak ide jos bar tri clana porodice........ Stojis i gledas kako se klupko nastavlja da kotrlja,klupko koje te vodi u propast,ali to isto klupko otvara i razotkriva jos neke ljude i jos neke stvari gde je ista kompletna ekipa lesinara radila isto... To isto klupko vodi u propast jos koliko ljudi koji krvavim znojem zaradjuju za zivot i izdrzavaju svoje porodice! ljudi su prestali da se smeju,vise ne traze platu,spremni i da rade za dzabe jer u ovoj prici vole svog gazdu i naravno mole Boga da vec jednom ogreje sunce!
Moze li nam neko pomoci....
Preporuke:
0
0
52
nedelja, 29 novembar 2009 20:49
Radovic
Svaka vam cast,G.Sotirovicu,na razotkrivanju zlodela komunisticke bande,samo tako nastavite!Sto vise ljudi da sazna,pravu sliku o ljudima koji su ojadili ovu zemlju i jos uvek je unistavaju(partizanski sinovi i unuci)Neka crveno-zuto-plava gospoda uce istoriju za politicki podobne i neka slave svoje lazne ofanzive,kadinjace,i republike a istoriju prepuste pravim istoricarima i mladoj generaciji koja ne zeli da zivi u lazima.Sloboda Narodu!
.jpg)
Moji su svi iz Knina i iz priča djeda znam otprilike šta se dešavalo.
Saradnja ustaša i partizana nije ništa čudno. Ukoliko niste zadrigli jugonostalgičar.
Što se tiče nemačko-ustaške operacije "TRIO" (1942) protiv jedinica žandarmerijskog majora Jezdimira Dangića, komadanta operativnih jedinica istočne Bosne JVuO, Miloslav Samardžić, urednik "Pogleda" (i to ste citirali) je u svojoj knjizi "Draža i opšta istorija četničkog pokreta" iznosio gomilu arhivske građe o tom slučaju. Najekskluzivnija arhivska dokumenta su ona koja se odnose na izveštaje o ustaško-partizanskoj saradnji generala Paula Badera komadanta nemačkih snaga za Srbiju i njegovog načelnika štaba pukovnika Eriha Keveša. Mislim da je Bader pišući ove izveštaje za komandu Jugoistoka, doslovce napisao da .."se ustaške jedinice Jure Francetića i 1 i 2 proleterska divizija bore rame uz rame"
Takođe, ovim stavom ste me oduševili :
"Da u gorespomenutu državno-znanstvenu Komisiju ne uđe nijedan član iz sadašnje državne „Komisije“ za (ne)pronalaženje grobnog mesta posmrtnih ostataka Draže Mihailovića obzirom da su dokazali neefikasnost svoga rada (da li iz moralnih, stručnih, tehničko-materijalnih ili nekih drugih razloga nije nam poznato)."
Pun pogodak! Jer kako u tako sklepanoj komisiji da glavnu stručnu reč vodi Bojan Dimitrijević, čovek koji umesto da nas izvesti gde je grob đenerala Draže, on nama po dobro oprobanoj komunističkoj SF priči, priča kako je potpukovnik Kalabić "izdao" Mihailovića iako je ta priča demantovana od generala UDB-e Đoke Jovanića (NIN, 5.10, 2000).
Čovjek ni nakon gotovo sedam desetljeća nije naučio da se tzv. NDH zvala Nezavisna Država Hrvatska. Dakle nema ni govora da je prva riječ bila «neovisna». Već se tu primjećuje Sotirovićeva površnost! Da se i ne govori da nije naučio da se nazivi država pišu velikim slovima…
Partizani su poslije rata bili nemilosredni baš prema ustašama, dok su domobrane uglavnom poštedili. A s ustašama su, a to Sotirović ne bi priznao ni da ga muče, itekako surađivali njegovi i Samardžićevi ljubljeni četnici.
Pa da vidimo…
U travnju 1942. godine došlo je do sporazuma između ustaških vlasti i četnika pod zapovjedništvom Uroša Drenovića s područja Mrkonjić Grada. Do kraja lipnja iste godine NDH se sporazumio s ozrenskim četnicima, trbavskim četnicima, četničkim odredima između Vrbasa i Sane, četničkim pukom „Manjača“, četničkim bataljunom „Obilić“, četničkim odredom „Borje“, zeničkim četnicima, Majevičkim četničkim odredom...
U svibnju 1942. godine su ustaške vlasti iz Knina počele razgovore s dalmatinskim četnicima, kao i s onima iz susjednih područja u Bosni, pa je u lipnju postignut dogovor. Veliki župan Velike župe Bribir i Sidraga, ustaški stožernik David Sinčić je 17. lipnja 1942. godine poslao iz Knina nadređenima brzojav: „Postignuta suradnja s četničkim vođama Bogunović, Đujić, Rokvić, Rađenović. Četnici po dogovoru sa mnom i dobivenim uputstvima idu prema Glamoču sastati se sa četnicima Drenovića i domobranima gdje odrediti plan daljnjih zajedničkih akcija.
Radi djelovanja proti partizana radi postignuća dodira s hrvatskom vojskom četnici izvršili napadaj na Peulje, Crni Lug, Grkovce, Podgoru, Tičevo malo i veliko uspjehom. Četnici za suradnju s nama i borbu proti partizana nemaju oružja, strijeljiva i hrane. Radi potrebne oružane akcije naših domobrana iz Knina s četnicima prema Glamoču, Bosanskom Petrovcu, južnoj Lici, potrebno zapovjedničtvu sedme operativne zone u Kninu poslati pojačanja u ljudstvu, oružju, osobito strojnicama, bacačima mina i vojnim vozilima. Četnici poveli akciju proti partizana iz Medka prema Strmici. Potrebno je povezati ovu akciju s akcijom naše vojske iz Gospića.
Idućeg dana David Sinčić piše MUP-u NDH, Glavnom stanu poglavnika i drugim nadređenima: „Danas sam četničkim vođama izručio jednu makar skromnu količinu hrane, a naše vojno zapovjedničtvo stavilo im je na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca – puškomitraljezaca s oružjem.
Prosto je neverovatno da član komisije dr Bojan Dimitrijević i dalje koristi isprazne komunističke falsifikate o Nikoli Kalabiću, rezervnom kapetanu, kasnije potpukovniku, komadantu gorske kraljeve garde. Naime, njemu nije dovoljan demanti generala UDB-e Đoke Jovanića koji je doslovce izjavio u NIN-u : ..."priča je smišljena da bi se dodatno obeščastio četnički pokret". Ne, on kao član državne komisije i dalje "mlati praznu slamu" iako se predstavlja kao moderan, od ideologije udaljen, mladi istoričar!
Ali što se tiče, ustaško-partizanske saradnje, meni je najinteresantniji slučaj ustaškog potpukovnika Marka Mesića. On je sa svojom "Crnom Legijom" poslat kao ispomoć generalu fon Paulusu komandatu opsade Staljingrada. Posle sloma Paulusove armije, one ustaše što preživeše zajedno sa Mesićem formiraše ni manje ni više nego "partizansku jugoslovensku brigadu" i zajedno sa Rusima "oslobodiše" Beograd! Ja mislim, da istorija sveta nije zabeležila ovakav jedan groteksan slučaj! U memoaristici, ovaj slučaj je najbolje opisao pukovnik Velimir Piletić, komadant krajinskog korpusa a kasnije 8 grupe jurišnih korpusa u svojoj knjizi "Sudbina srpskog oficira". On je po naređenju vrhovne komande prešao Dunav i došao u susret Rusima, u rumunskom gradu Krajovi radi koordinacije budućih akcija protiv Nemaca. Tamo je zatekao kao "novog oslobodioca" ustašu Mesića. I sad zamislite scenu : srpski oficir, pukovnik Piletić koji se ceo rat po planinama borio protiv Nemaca i Bugara, stoji ispred ustaškog potpukovnika Mesića koji je klao Srbe pa Ruse i sad je "oslobodilac".
Ovakvih slučajeva ima koliko hoćete. Ja mislim da nijednom narodu nije toliko falsifikovana istorija jednog perioda koliko je ovom našem napaćenom srpskom narodu! S tim u vezi, divim se gdine Sotiroviću vašem beskomromisnom stavu po ovom pitanju. Jedino tako se možemo izboriti sa duhom komunističkih falsifikata.
David Sinčić nije bio slobodni strijelac. O svojim je aktivnostima redovito izvješćivao vodstvo NDH. U srpnju 1942. godine predložio je primjenu slične politike i u Lici, te promjenu u tamošnjem ustaškom vodstvu. Ubrzo je trideset- jednogodišnji Sinčić postao veliki župan Velike župe Lika i Gacka u Gospiću, te je tamo nastavio s istom politikom. „Jaz između partizana i četnika je neopisiv i neizgladiv. Ovaj jaz je zapravo jaz između Srba samih, koji se u međusobnoj borbi uništavaju“, objasnio je tada Sinčić polazišta svoje politike.
Glavni stan poglavnika je u lipnju 1942. godine uputio okružnicu u kojoj se precizira postupak oko pregovora s četnicima, koje je trebalo voditi po velikim župama. Ističe se da je dopušteno da četnici obnašaju samoupravnu vlast na područjima koja su držale četničke postrojbe, ali pod kontrolom vlasti NDH, te se zagovara suradnja četnika i oružanih snaga NDH protiv partizana. U jesen 1942. godine pri Ravnateljstvu za javni red i sigurnost MUP-a NDH osnovan je X. odjel zadužen za kontakte s četnicima.
Gotovo svi četnici na području NDH formalno su ili neformalno od polovice 1942. godine surađivali s NDH, bez obzira jesu li bili s njemačke ili talijanske strane crte razgraničenja. Četnici su priznali NDH, a vlasti NDH su priznale četnike kao partnere u borbi protiv partizana. Osim naoružavanja četnika, NDH je omogućavao zdravstvenu skrb za ranjene četnike poput one koje su imali ustaško-domobranski ranjenici. Članovima obitelji poginulih četnika obećana je socijalne skrb pod istim uvjetima kao i vojnicima u službi NDH.
Saradnja sa ustašama ne čudi jer im je glavni zajednički neprijatelj bio srpski narod.
Prvi čovjek četnika Draža Mihailović se tijekom cijelog rata javno prikazivao kao antifašist, pa se morao javno praviti da ne odobrava što njegovi, makar formalno podređeni, zapovjednici rade. Dok je preko londonskog radija slao poruke da se ne ide u suradnju s ustašama, čini se da je podređenima zamjerao samo sklapanje pismenih ugovora s ustašama, a ne i samu suradnju s njima.
Može se reći da je Draža Mihailović prihvaćao suradnju s ustašama, ali mu je smetala formalna, službena i javna suradnja, pa su se stoga četnici u propagandi ograđivali od takvih odnosa s ustašama. Četnička je propaganda partizane često prikazivala kao hrvatski pokret koji je produžena ruka ustaša. Ustaše su pak izjednačavali partizane i četnike. Veliki neuspjeh četnika bilo je uključivanje većine hrvatskih Srba zajedno s Hrvatima u partizanske redove. Upravo su partizani zadali odlučujući udarac četnicima, koji se nakon bitke na Neretvi 1943. godine više nisu oporavili.
Vojnici NDH i četnici bili su saveznici zbog toga što su se u Drugom svjetskom ratu borili na istoj strani pod pokroviteljstvom istih gospodara. Naravno, surađivali su radi toga što su smatrali da se jedino zajedno mogu uspješno suprotstaviti partizanima. Bili bi saveznici čak i da niti jedan svoj dogovor nisu stavili na papir u obliku ugovora. Ni jedni ni drugi nisu bili oduševljeni suradnjom. Nisu se voljeli, ali su se borili na istoj strani. Za ustaše je suradnja s četnicima bila „državna nužda“.
Četnici su bili skloniji pregovarati s civilnim vlastima NDH i domobranima nego s ustašama. Nijemcima i Talijanima nije bilo u interesu da im se sluge međusobno ubijaju. Do kapitulacije Italije u rujnu 1943. godine četnicima su bliži bili Talijani, a ustašama Nijemci, da bi nakon toga i jedini i drugi došli pod njemačko pokroviteljstvo.
Koliko ih je posle pada Italije 1943. preslo u partizane?
Ta istina,imena i prezimena,moraju da se objave.
Spisak gradova koji su vojnici JVuO oslobodili u periodu od avgusta 1941 do oktobra 1944 :
1.Loznica (31.avgust 1941)
2.Bogatić (1.septembar 1941)
3.Krupanj (4.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
4.Banja Koviljača (6.septembar 1941)
5.Gornji Milanovac (29.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
6.Čačak (1.oktobar 1941)
7.Stragare (4.oktobar 1941)
8.Ljubovija (oktobar 1941)
9.Prijepolje (12.septembar 1943)
10.Priboj (12.septembar 1943)
11.Zvornik (17.septembar 1943)
12.Banja Koviljača (17.septembar 1943)
13.Bijelo Polje (septembar 1943)
14.Rudo (18.septembar 1943)
15.Brza Palanka (18.septembar 1943)
16.Ljubovija (30.septembar 1943)
17.Bajina Bašta (30.septembar 1943)
18.Nova Varoš (oktobar 1943)
19.Višegrad (8.oktobar 1943)
20.Čajetina (10.oktobar 1943)
21.Rogatica (14.oktobar 1943)
22.Majdanpek (26.avgust 1944)
23.Kučevo (28.avgust 1944)
24.Leskovac (31.avgust 1944)
25.Vlasotince (31.avgust 1944)
26.Petrovac na Mlavi (septembar 1944)
27.Svrljig (2.septembar 1944)
28.Breza (11.septembar 1944)
29.Kadina Luka (2.septembar 1944)
30.Lazarevac (3.septembar 1944)
31.Pljevlja (septembar 1944)
32.Podlugovi (10.septembar 1944)
33.Varvarin (oktobar 1944)
34.Kruševac (14.oktobar 1944)
imate li neke izvore o slovenačkim četnicima, tačnije o Plavoj gardi, koja je bila pod komandom đenerala Draže Mihailovića? Njen komandant je bio Karlo Novak, koji je bio potpuno odan Kralju i Jugoslaviji. Bilo bi dobro da se piše i ovoj temi, jer to samo pojačava legitimitet JVuO. Čini mi se da i pitanje slovenačkih četnika i dalje predstavlja neku vrstu tabu-teme, iako bi ono moralo da zanima srpske istraživače. Jedan od preživelih plavogardejaca, vojvoda Uroš Šušterič i dalje u svom domu drži ogromnu sliku Draže Mihailovića. Takođe, priznato im je i pravo na penziju. Inače, nedavno je u Srpskom liberalnom klubu boravila jedna manja grupa prijatelja iz Slovenije, koja priprema dokumentarni film o JVuO. Biće to pun pogodak. Na taj način ćemo lakše oboriti falsifikate proizašle iz jugoslovenske komunističke istoriografije, koja se uglavnom - po svojim stavovima - podudara sa hrvatskom istoriografijom. Tek kada to ostvarimo Srbija će moći da krene napred.
U tom predelu Srbi su bili uglavnom četnici i sarađivali su sa Italijanima. To je bila razumna odluka, jer su Italijani bili u konfliktu sa Hrvatima. Naravno potpuno je drugačija situacija bila na Kordunu ili Baniji, gde su Srbi bili u partizanima.
Kvalifikovati ceo partizanski pokret kroz ovakvu prizmu je uvredljivo.
Ova Sotirovićeva konstrukcija strašno podseća na najmračnije revizionističke pamflete i u tom smislu predstavlja uvredu za sve žrtve ustaškog genocida i za sve partizane koji su dali život u borbi protiv nacizma.
Za saradnju komunista i ustaša zna se iz predratnog perioda, a zna se odavno i za njihove ratne veze. Kakve veze imaju s tim Srbi seljaci koji su utekli ispred ustaškog noža u partizane, jer nisu imali gde?
Iz ovakvih tekstova se stiče utisak da partizani ništa drugo nisu radili nego "sarađivali sa ustašama". To me podseća na komunističku istoriografiju, samo izvrnutu naopačke.
vi ste ratovali za Josipa Broza Tita koji je od vas i žrtava iz vaših kuća posle rada napravio ovce pa je tako podigao ustaški spomenik u Jasenovcu u koji nikada nije hteo ni da kroči. Zato Tuđmanove ustaše nisu spomenik ni rušile ali jesu uništili dokumentaciju iz muzeja. Vi sad vidite ko vređa jasenovačke i ostale srpske žrtve da li mi koji iznosimo do sada zabranjenu istinu ili baš eto ti za koje ste ratovali pa su posle rata te iste vaše vođe dizale ustaške spomenike sa četiri slova "u" po srpskim stratištima (Jasenovac. Ko slabo vidi neka ide kod okuliste). Ali za ovakve stvari se može reći da su vaši interni problemi - vi ste za hrvatsko komunističko rukovodstvo ratovali pa su vas vođe posle rata ismejale. Ali to što ste vi iz raznoraznih partizanskih jedinica u jesen okupirali Srbiju i zavili je u crno za sledećih 60 godina je već naša kolektivna stvar u samoj Srbiji. Srbiju nakon partizanske okupacije nije Mihailović podelio na tri dela već vaš Tito koga ste vi doveli na vlast u Beograd. Da li ste znali ili ne šta radite za vreme rata i za koga se borite to nas ovde u Srbiji ne zanima. Mi znamo šta je vaš vođa Hrvat, austrougarski kaplar i katolik uradio od Srbije.
Malo ste pobrkali podatke! U čuvenoj bici na Neretvi ili kako su je komunisti zvali "bici za ranjenike", nisu sarađivali četnici i Nemci nego partizani i Nemci. Radi se o čuvenim "martovskim pregovorima" koji su počeli u Vakufu marta 1943 i to između Milovana Đilasa i Koče Popovića s jedne i generala Dipolda, komadanta 717 nemačke divizije s druge strane. Dipold, kako je u izveštajima navodio nije bio "ovlašćen" da vodi bilo kakve pregovore, pa ih je uputio na glavnog vojnog predstavnika u tzv NDH, generala Glejza fon Horstenaua. Tada kreće turneja Đilasa i ekipe po Sarajevu i Zagrebu. U Zagrebu je glavni pregovarač bio Vladimir Velebit, koji je tamo i živeo svo vreme rata. Partizani, u rejon Neretve nisu došli zbog nekog "strategijski" osmišljenog nauma njihovog "velikog vođe i stratega" samozvanog maršala Tita, nego zato što su bukvalno bili poterani iz tzv bihaćke republike u nemačkoj operaciji "Vajs". O svemu ovome što sam napisao govorio je otvoreno Milovan Đilas u dokumentarnoj emisiji Božidara Nikolića "Jugoslavija u ratu 1941-45". Nedavno je taj serijal išao i na RTS2.
Naime, u to doba u martu 1943, kapitulacija Italije je bila praktično gotova stvar tj prvo se formalno realizovala čini mi se u julu 43 kad novu vladu Italije formira maršal Badoljo i svrgava Musolinija a onda i sledi u septembru i formalna kapitulacija. Na vojnom planu, očekivala se saveznička invazija na jadransku obalu i to u rejonu od Dubrovnika do reke Bojane pa dalje pravcem doline Morave ka Mađarskoj. Đeneral Mihailović upravo iz tih razloga, pravi jaku koncentraciju svojih snaga u rejonu Hercegovine da bi obezbedio po boku ovu savezničku kampanju. Nemci u tom smislu, pokreću operaciju "Vajs" usmerenu protiv tzv partizana u nameri da ih istisnu iz tzv bihaćke republike što i vrlo lako uspevaju. Glavnina Titove vojske dolazi do Neretve ali tu ih čeka negde oko 15.000 vojnika JVuO-a. Dakle, nemajući kud, Tito pravi sporazum sa Nemcima.
Nastavak sledi.
Fascinantno je kako ovo deluje desetinama godina unazad i uvek se nađu neki zapenušani Srbi spremni da ginu za svoju fiksaciju.Jedni zaslepljeni boračkim penzijama,švapskim kućama iz kolonizacije i svešću da su "ljudi posebna kova",i drugi koji žive u uspomenama na bitke koje nisu vođene,ali da jesu u njima bi baš oni požnjeli slavu i guslari bi ih opevali kao Marka i Miloša.Evo i ja imam saznanja iz prve ruke o četnicima i partizanima;Pričali mi otac i majka.On je bio partizan od '43,a majka devojčica od 13 godina u čijoj kući je bio četnički štab.Ocu se nije dopadalo što je na primer partizan mogao da bude streljan ako nešto dobaci "drugarici",dok je njegov komandir imao više švalerki nego gaća (bile su deficitarne,mislim gaće),a teoretski bili su ravnopravni.Mami se nije sviđalo što su oni,vlasnici kuće morali da spavaju pod "'lebnom vurunom" jer su kuću preuzeli četnici kojima je bila potrebnija.Zatim,otac je često pričao priče o borbama u kojima je učestvovao,koje su verovatno bile malčice "začinjene" njegovim junaštvom,dok se mama nije mogla setiti da je ikad čula da su se četnici negde sukobili sa Nemcima.Tačno je da su veoma mrzeli Nemce;Kad čuju da ovi nekim poslom dolaze u selo (okolina Šapca)četnici su u znak protesta odlazili u šumu a vraćali se kad padne mrak,ljutito tražeći od babe "da skine tiganj da obese pušku".Zna se šta se sprema u tiganju.Za to vreme,tata se po bosanskim gudurama odavao prežderavanju lobodom,brezovom korom i drugih makrobiotičkih delicijama.Ukratko,ne verujem ni komunistima ni četnicima.Istina je kao i obično negde između,ali mislim da u ovom trenutku Srbija ima preča posla nego da se svađa oko toga dali je bolja jedna ili druga verzija drugog svetskog rata.
Dakle, Tito nemajući kud, pravi sporazum sa Nemcima tj generalom Glejzom fon Horstenauom pa čak ugovara i naknadni sastanak sa Hans Otom, nemačkim visokim izaslanikom ali ruku na srce nikad se nije sreo sa njim jer je razvoj događaja tako diktirao. Kako Đilas svedoči u pomenutoj emisiji ali i u intervjuu za časopis NIN 1993 "martovski dogovor" je podrazumevao da Nemci ne napadaju partizane nego da zajedno s njima napadaju utvrđene položaje JVuO-a na reci Neretvi a kasnije i da zajednički napadaju i savezničke trupe jer se očekivao njihov dolazak! Kako je Đilas govorio : "..iskrcavanje američkih i engleskih trupa, značio bi i kraj naše borbe i našeg glavnog cilja : dolaska na vlast". Nemačka ofanziva na jedinice JVuO će krenuti kasnije a poznata je pod imenom operacija "Švarc".
U bici na Neretvi, partizani niti su propušteni niti su pobedili nego, naprotiv razbijeni su. Kasnije su ih dokusurile nemačke jedinice u rejonu Pive kada su im praktično uništile 3 kompletne divizije!
Naime, jedan deo partizanskih jedinica probio je odbranu JVuO-a u rejonu Jablanice. Tu su položaje držale 1 i 2 durmitorska brigada kapetana Ivana Ružića i majora Nikole Bojovića.Dakle, partizanska glavina kreće pokret tuda umesto na glavni pravac njihove kampanje, preko Konjica. JVuo je po ovom probijanju linije, povukao frontalnu liniju istočnije, tako da je front izgledao u ovim novim okolnostima ovako : Sa severa iz rejona Konjica, na komuniste kreće "Konjička grupa" majora Vojislava Lukačevića, sa juga iz rejona Trebinja na komuniste kreću jedinice zetskih i nikšićkih odreda pukovnika Stanišića a u leđa komunista počinje da nastupa ekspedicioni korpus majora Petra Baćovića koji se vratio iz dalmatinskog zaleđa gde je ranije bio upućen kao pomoć dinarskoj četničkoj diviziji.
Uz ove okolnosti, komunisti su, iako su prešli Neretvu bili potučeni i poterani u rejon Pive. Upravo ih tu, i njih i četnike sustiže nemačka operacija "Švarc".
Dakle, komuniste ali i vojnike JVuO dočekuje operacija "Švarc" koja je sprovedena sa oko 65.000 nemačkih vojnika, pri čemu je okosnicu ovog napada činila nemačka elitna 1 brdska divizija. Đeneral Mihailović je tu pokazao maestralno vojno znanje jer je na vreme izvukao svoje trupe iz obruča i sklonio se preko Raške u Srbiju,ali u obruču ostadoše mučni partizani koji nisu imali kud. Kako je Đilas govorio, oni su mislili da ih po već utvrđenom sporazumu Nemci neće dirati pojačavajući to uverenje činjenicom da u komunistički štab treba da stigne Hans Oto, nemački izaslanik! Međutim, Nemci udariše ozbiljno, ne birajući ko je četnik a ko partizan. Đilas je govorio da je u tim momentima Ranković ljutito govorio : "Eto nam sprazum sa Nemcima" a da je Tito iznervirano "mlatarao papirima potpisanim sa Nemcima i bacao ih unaokolo".
Obruč koji je bio oko njih, partizani su pokušavali probiti na nekoliko mesta ali bezuspešno sve dok obruč nije u očajničkom nastupu probio Koča Popović i to svojevoljno, bez znanja Tita. To probijanje je izvedeno u pravcu Treskavice i to preko položaja koji su držali vojnici 369 ustaške legionarske divizije. Gle čuda! Čak su kasnije nemački generali opisivali vrlo slabo držanje ove divizije u ovoj operaciji.
Epilog ove amaterske avanture polupismenih likova koji su se predstavljali kao generali "partizanske i narodnooslobodilačke vojske" je bio katastrofalan. Prema skoro svim izvorima (čak i komunističkim) u ovoj operaciji je pobijeno preko 7000 partizana i ko zna koliko civila iz tih krajeva. Naravno, "drugu Starom" i njegovim brojnim "teoretičarima i drugaricama sekretaricama" nije ni dlaka s glave zafalila.
Eto Kriger, to ti je otprilike sled događaja koji se desio marta-juna 1943.
Očigledno je da ovo mesto služi kao poligon za iživaljavanje nad žrtvama holokausta, potomcima žrtava holokausta (srpskim i drugim) i potomcima antifašista (partizana).
Nema razlike između ospravanja holokausta koje dolazi sa pozicija Druge Srbije (Biserko, "srpski mit") i pozicije gospodina Sotirovića. Za mene su sve žrtve holokausta iste kao što su isti i svi oni koji dovode u pitanje istinu o holokaustu.
Inače, herojska Šesta lička je simbol borbe protiv nacizma i ustaštva i samo zbog toga sam izabrao taj nick. Srbi sa prostora Like, Banije i Korduna ispisali su najslavnije stranice srpske istorije i mada nisam Srbin, kao građanin Srbije ponosan sam na svoje sugrađane - Srbe iz Krajine i Bosne, hrabre srpske partizane i njihove potomke.
Tada ste se prvi put susreli s njemačkim vojnim predstavnikom u NDH, generalom Glaiseom von Horstenauom?
Velebit: General Horstenau pozvao je na razgovor samo mene, ne i Đilasa. Taj njegov postupak, kao i neke kasnije postupke prema meni, mogu objasniti samo kao izraz prijateljskih osjećaja prema mom ocu i djedu, koji su, kao i Horstenau, bili visoki austrijski oficiri, dakle, njegove kolege. On je znao da ja nisam Vladimir Petrović (pod kojim sam pseudonimom došao na pregovore u Zagreb), već zagrebački advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira i unuk generala Dušana. Zato me najvjerojatnije nije odao ustašama. Siguran sam da je njemački podoficir, koji me pratio na putu do generala Horstenaua i vidio da me neki ljudi na ulici prepoznaju i pozdravljaju, a ja se pravim da ih ne vidim, koji je bio prisutan i kada me u jednoj drogeriji (u koju sam svratio da kupim četkicu za zube) blagajnica prepoznala i uzviknula: "Zar ste vi, gospodine doktore, ovdje, a ja sam čula da ste u partizanima", o tome izvijestio svoje pretpostavljene, a oni generala.
Prilikom našeg prvog sastanka u Zagrebu, razgovarao sam u okvirima memoranduma koji smo Đilas, Koča i ja potpisali u Kulen Vakufu.
Glaise von Horstenau u svojim memoarima spominje te razgovore s vama i, kao što ste sami rekli, s uvažavanjem konstatira da su i vaši pred bili visoki austrijski ofidri Što možete reći o tom Austrijancu u Hitlerovoj službi?
Velebit: Sa Horstenauom sam se susreo i razgovarao samo tri puta, u svojstvu par tizanskog pregovarača, no na osnovu čitanja njegovih memoara i nekih radova iz međuratnog vremena, stekao sam određeno mišljenje o njemu.
...koji su:
1. rasturili Srbiju na tri dela tako da ni danas ne može da se sastavi,
2. streljali duplo više Kragujevčana oktobra 1944. g. nego Švaburija oktobra 1941. g. i zakopali ih u iste jame u Šumaricama iz 1941. g. a ukupan broj od 7000 prijavili međunarodnom Crvenom krstu u Ženevi kao da se radi o broju streljanih iz oktobra 1941. g.,
3. napravili Veliku Hrvatsku sa sve Istrom, Dubrovnikom i delom Dalmacije,
4. napravili Veliku Sloveniju sa izlazom na more u Istri za koju su ginuli da bi je dali tuđinu,
5. zabranili povratak proteranih Srba sa KosMeta,
6. razmontirali deo srbijanske industrije i preselili ga u Sloveniju,
7. izjednačili četnike sa ustašama,
8. otcepili od srpskog nacionalnog bića "Crnogorce", "Makedonce" i "Muslimane",
9. pripremili raspad Jugoslavije tako da od Srbije ostane Beogradski pašaluk...
Ja mislim da Vi, gospodine Sotiroviću, zaslužujete onu Vajmarsku nagradu barem koliko i Sonja Biserko. A možda i više! Sonja Biserko relativizuje zločin hrvatskih nacista, a Vi, osim toga što krivicu za hrvatske zločine delom prebacujete na srpske antifašiste, još i višestruko umanjujete zločin nemačkih nacista (Kragujevac) i opet odgovornost za zločin prebacujete na srpske antifašiste.
... što će reći da su se partizani, ustaše, Rusi, Nemci i Englezi, i ko zna ko još, verovatno svi, zaverili protiv četnika... Drugi svetski rat nije bio rat između Sila osovine i Saveznika. Drugi svetski rat bio je rat protiv četnika. Velika zavera celog sveta protiv Draže Mihailovića!
1. Srbi rasturili Srbiju? Ajde, barem nisu krivi Hrvati, Slovenci i ostali «mrzitelji» Srba.
2. Kragujevac? Šesta Lička odgovorio.
3. Ne znam zašto Sotiroviću smeta što su nepobitno hrvatski krajevi (Istra, Dubrovnik i Dalmacija) priključeni matici.
4. Za «Veliku Sloveniju» ipak su uglavnom ginuli Hrvati jer su oni činili većinu jedinica što su osvojile Trst.
5. i 6. Nisam upućen.
7. Četnici i ustaše provodili su zločinačku politiku. Ubijali su pripadnike drugih naroda, ali je jasno da su ustaše bili mnogo krvoločniji. No zločin je zločin.
8. Crnogorci, Muslimani i Makedonci sami su se odcijepili jer s velikosrbima nema života u istoj državi.
9. Šećer na kraju. Sotirović za raspad Jugoslavije ne krivi Hrvate i Slovence nego Srbe. Bit će nešto od njega…
“Ali što se tiče ustaško-partizanske saradnje, meni je najinteresantniji slučaj ustaškog potpukovnika Marka Mesića. On je sa svojom "Crnom Legijom" poslat kao ispomoć generalu fon Paulusu komandantu opsade Staljingrada. Posle sloma Paulusove armije, one ustaše što preživeše zajedno sa Mesićem formiraše "partizansku jugoslovensku brigadu" i zajedno sa Rusima "oslobodiše" Beograd! Ja mislim, da istorija sveta nije zabeležila ovakav jedan groteksan slučaj!”
Prilog temi, nekoliko inf. koje sam upamtio iz kazivanja svedoka i neposrednog učesnika koji više nije sa nama: Pomenuta ustaška jedinica je bila deo grupe sa zajedničkom komandom, koja je bila sastavljena od nekoliko vojski iz država sa prostora eks-JU (pored ustaša u njoj je bilo i oficira predratne vojske, domobrana, i dr) – grupa je bila sastavljena na nemački zahtev, kako bi se dokazala lojalnost Hitleru i podržali nemački napori na istočnom frontu (sličnost sa nekim sadašnjim ratovima na Istoku je slučajna). Nakon ruske pobede kod Staljingrada, preživeli „jugosi“ iz ove grupe su zarobljeni i ponuđen im je izbor: da budu streljani ili internirani u Sibir (u zavisnosti od dokazane krivice za zločine) ili da se „dobrovoljno“ organizuju u jedinicu koju su nazvali Prva jugoslovenska brigada i uključe u, sada već ruske, napore za pobedom nad Nemcima, s tim što im je rečeno da će im se u tom slučaju oprostiti pređašnji gresi, te da će učestvovati i u oslobađanju (država formiranih na prostoru bivše) Jugoslavije. U sastavu te jedinice bilo je mnogo iskusnih i sposobnih profesionalnih vojnika i oficira, čije je postojeće borbeno iskustvo (artiljerija plus strelci, mitraljesci i dr.) raslo sa protekom rata, tako da su ih Rusi tokom oslobađanja Srbije, npr. prilikom oslobađanja Smedereva i potom Beograda koristili (poput specijalnih jedinica) za proboj na udarnim pravcima koji su bili dobro branjeni. (Partizanske jedinice su - prema ovom svedoku - u tim operacijama imale, blago rečeno, sekundarnu ulogu.)
Po završetku rata preživeli iz te jedinice su bili odlikovani (svedok je imao kutiju od cipela punu ordenja, uklj. orden za hrabrost), dobili su dobra postavljenja, desetak njih su išli na neke kurseve-škole nakon čega su dobili generalske činove i većinom su završili na Dedinju. Jedan od ustaških oficira iz te jedinice je nakon par godina postavljen za ministra u Vladi Hrvatske (republike). Čudni slučaj je udesio da taj isti Hrvat spase mog svedoka od Golog otoka (nije umeo da ćuti, kad se moralo ćutati i klimati glavom) kada je 1948. Tito rešio da dodatno počisti srpsku mladež i nepodobne oficire.
Pokusaji istorijskog revizionizma nece nista dobro doneti, pa ni ovaj tekst cije reference mahom upucuju na istoricare koji su pisali iz rasejanja, SAD i Australije uglavnom.
Dobro je poznato koliko je dijaspora bila naklonjena kukumavcenju nad propascu Draze Mihajlovica. To se dvadesetak godina prenosi i u maticu, ali nikako da uvrenja poput takvih u njoj prevladaju, sto ide u prilog zakljucku da ipak nesto stoji na putu cetnizaciji Srbije, a bojim se da tu veliku ulogu ima njihova praksa osvete nad Muslimanima i Hrvatima zbog zlocina ustasa, itd.
Prema tome, kad pominjete ustasko partizansku kolaboraciju, pomenite i ustasko cetnicku.
A kad vec predlazete da se osnivaju nekakve komisije za reviziju istorije, napomenite im da u obzir uzimaju i nevine zrtve cetnika tokom Drugog svetskog rata. Posto ste to propustili da pomenete, uradite to sto pre, jer ce Vas odmah okarakterisati kao skolski pristrasnog autora. A to, cini mi se, nije za pohvalu.
Iščitao sem tekst i sve komentare više puta i mogu reći da je Vaš jedino na mestu! Sve ostalo su tipična Srpsko-Srpska prepucavanja koja su nas dovela tu gde jesmo.
Sotiroviću bih poručio da citira neki konkretan istorijski izvor i da ne priča besmislice o tome da je 6. Lička streljala po Kregujevcu `44. Na takvim pričama se gradi nezavisna Vojvodina i ojačava tkzv. 2. Srbija. Ovo vam kažem dobronamerno, jer ima istine u tome što govorite o događajima u Lici, Baniji i dr., gde su i po svedočenju mojih predaka, u vreme najvećih ustaških ofanziva partizanske jedinice bile dislocirane (verovatno ne slučajno) iz mesta na koja su ofanzive polazile. Svakako da valja preispitati i ulogi Ive Rukavine i Veljka Kovačevića u svemu tome, ali tvrditi da su partizani u Hrvatskoj masovno kolaborirali sa ustašama, je najgora kleveta. Lične frustracije nesposobnošću i nedoraslošću D. Mihajlovića istorijskoj ulozi koju je sebi pokušao nametnuti, "ravnogorci" najrađe leče 6. Ličkom, "divljacima sa brda useljenim na Dedinje" (ne znam samo da li su prethodni stanari istog, poštenim radom stekli te vile ili zelenašenjem, dok je u Kraljevini Jugoslaviji bilo više gladnih, no sitih). Mihajlović nije do kraja rata uspeo nametnuti ni sopstvenu komandu potčinjenim "komandantima", pa se teško JVuO, uopšte može nazivati vojskom. Takođe, i priče o Kralju kao vrhovnom komandantu su za malu decu, jer dotični pojma nije imao o dešavanjima na terenu, niti su ga zanimala, već se bavio savetima svoje tašte o uređenju dvora po povratku u zemlju.
Verovatno sam malo i preterao, ali me je g. Sotirović teško povredio nekim neistinama, koje predstavljaju municiju onim snagama protiv kojih se ceo život borim, objašnjavajući da isti Srbi žive sa obe strane Save, Drine i Dunava i da su se svi borili protiv fašizma, ali zavedeni od dve ideologije.
terena nisu ni potrebni.
Dovoljno je procitati Titove upute komunistima,
nakon njegovog dolaska iz Zagreba u Beograd,
27.o6.1941.(za prevareni narod, ima i privlacno
ime: "Dan Borca", o4.o7.1941.):
"Render any assistance necessary to Ustashi,
Macedonian (VMRO), Albanian (Bally Combtary), and
other nationalost organizations, in sofar as they
may contribute toward the speedy overthrow of the
present regime".
(Pruziti svu neophodnu pomoc Ustasama, VMRO-vcima,
Albancima (Bali kombtari), i ostalim nacionalistickim organizacijama (Mladi muslimani,
Belogardejci itd.( bilo ih je 15-ak), tako da
(in sofar= do tog stepena) mogu doprinijeti brzom
zbacivanju sadasnjeg rezima).
Izvor: "Genocide in satellite Croatia 1941-1945."
by Edmond Paris, profesor religije i
filozofije na pariskoj Sorboni.
Izdavac: The American Institut for Balkan Affairs
Library of Congress catalog card number:
62-399
Copyright 1961.
Bliskost Titovog komunistickog, i Pavelicevog
fasistickog pokreta, ima istu ideolosku osnovu
rjesavanja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
U tome su ohrabreni i stavovima Kominterne
(Staljina), o potrebi unistenja Jugoslavije,
zato sto je stvorena voljom imperijalistickih
sila Amerike, Francuske i Engleske, mirovnim
Ugovorom u Parizu 1919.
Titove metode, bile su nesto suptilnije, vjesto,
komunistickom demagogijom plasirane u citav jedan
narod, koji je valjalo staviti u funkciju
samnounistenja.Koliko je drug Tito bio uspjesan
u svojoj nakani, najbolje nam dokazuju danasnji
drugosrbijanski kolerici, koji odrzavaju teoriju
o potrebi unistenja Srba kao naroda, i Srbije
kao drzave.U tu svrhu, podredili su gotovo sve
medije, drzeci nam lekcije o nasoj krivici, koja
nije iskupljena ni milionskim zrtvama, i po
njihovoj( titoistickoj ) teoriji, ne moze nikada
ni biti.
A od svega je najcudnije, da sami sebe smatraju
intelektualcima.
Tragedija srpskih podela se nastavlja. Čitajući raznovrsne izvore iz Drugog svetskog rata, može se zaključiti da je na terenu svako sa svakim sarađivao i da se svako sa svakim povremeno "njuškao". Ustaše-četnici, partizani-ustaše, svi zajedno sa okupatorom, sve uglavnom nezvanično i po nuždi. Najgore od svega, deluje da su se između sebe najviše gložili partizani i četnici, dva pokreta u kojima su Srbi činili većinu, a za to vreme su ostali "trljali ruke".
Najupečatljivija ilustracija nacionalne gluposti je što su po dolasku Nemaca u Crnu Goru i partizani i četnici zajedno povedeni u logore, a četnici su u CG otvoreno sarađivali s Italijanima, opet iz nužde, da bi se zaustavio krvavi komunistički pir.
Sam tekst jeste jednostran i pored toga što sadrži vredne izvore. Najgluplja stvar koja može da se desi je da se sad pođe obrnutim putem, da četnici i partizani potpuno zamene uloge. Superheroji i supernegativci. U Drugom svetskom ratu su postojali pozitivni pojedinci u uopšte negativnim pokretima, jer su oba pokreta, ubijajući se međusobno, na svoj način doprinosila genocidu nad sopstvenim narodom.
Čudno, ali tako mislim. Što se "zavera" tiče, nemojte me gurati u teoriju zavera jer to označava nameru da se sagovornik diskvalifikuje i da mu se da određenje "paranoidan". I među partizanima, kao i među četnicima je bilo i nemačkih i britanskih i turskih agenata. Bilo je i ruski orjentisanih, ali ja njih ne smatram stranim agentima ili da budem precizniji neprijateljskim. Među "Rusima" je bilo takođe raznih ponekad i sa različitim uverenjima. svi su oni, osim rusofila manipulisali sa Srbima i ostvarivali svoj interes na žrtvama srpskog naroda, ne iz zavere već iz prirode politike, prirode rata i ljudske prirode. Tito se predstavljao kao Rus, a bio je Ausrijanac.
U jednoj fazi rata, do 1943 na primer Britancima je odgovarao Draža, ali posle 1943 nije. Rat se nije bio završio, a zaraćene strane (Britanci i Nemci ) su pregovarali. Šta je tu novo, nepoznato i čudno. Nemci bezuslpovno kapitulirali, a ratni plen nisu vratili. Između ostalog i 22 tone jugoslovenskog zlata. Kakva je uloga Rokfelerove fondacije u tome? Odgovarao je mali broj najeksponiranijih i neposrednih izvršilaca. Skoro niko iz Abvera nije suđen, prešli su u NATO. Da u podeli plena nije "tajna" efikasnosti nemačke i američke privrede i banaka ?
Time je sve receno.
Upravo ovih dana u srcu Sumadije,na tapetu inspekcije neka firma,kad videse da tu ne moze da se uzme neka veca kinta,preorjentisase se na S.Z.R.koje su pogasene jer ljudima nije islo ili nisu umeli da vode iste,pa bolje zatvoriti nego ici u propast! Skupilo se zadnje dno,od zla oca i jos gore majke i isledjuju ljude,(vlasnika S.Z.R.),jednog po jednog,kao pred streljanje,veliki nalik na rad UDBE!
Trazi se dlaka u jajetu,preti,dize tenzija,a iz kog razloga????
Inspektorka ima nekoliko posrednika,jedan od pomenutih se javlja i pocinje sa pricom,jao brate u velikom si problemu,javio mi covek iz "vise institucije",pa znas,moja veza,moze da ti pomogne da se zataska slucaj,ali znas to kosta.....
Sledeci dan,posrednik se javlja,da se nedju vlasnik firme,koja je saradjivala sa S.Z.R. (na ulici,strogo poverljivo)..
"Brate,20-30 posto od ukupne cifre koja je prosla kroz sve zanatske radnje,jeb...,brate traze mnogo al' daj da zavrsimo to"!
Naravno vlasnik ne pristaje ni po cenu zivota,covek koji je posten,krvavim radom zaradjuje za svoj zivot i zivot jos petnaestak ljudi,a na svakog od tih petnaestak ide jos bar tri clana porodice........ Stojis i gledas kako se klupko nastavlja da kotrlja,klupko koje te vodi u propast,ali to isto klupko otvara i razotkriva jos neke ljude i jos neke stvari gde je ista kompletna ekipa lesinara radila isto... To isto klupko vodi u propast jos koliko ljudi koji krvavim znojem zaradjuju za zivot i izdrzavaju svoje porodice! ljudi su prestali da se smeju,vise ne traze platu,spremni i da rade za dzabe jer u ovoj prici vole svog gazdu i naravno mole Boga da vec jednom ogreje sunce!
Moze li nam neko pomoci....